Navalni kreće na Putina
27. februar 2017.Potraga za prostorijama Alekseja Navalnog u Jekaterinburgu je izazov za sebe. Samo par koraka od glavne pešačke zone posetilac mora da luta kroz nekoliko sumornih dvorišta dok ne ugleda policajce koji iz dosade gledaju u ekrane svojih pametnih telefona. Šačica pristalica vlasti vitla zastavama, neki su odeveni kao Kozaci. Među njima nekoliko poznatih lica, doputovali su čak iz Moskve. Većina njih je ubeđena da je Navalni američki špijun.
Do skromne prostorije odakle opozicionar kreće u kampanju stiže se požarnim stepenicama od kojih je svaka rasklimanija od prethodnog. Ako je uopšte bio potreban dokaz da Navalni i kolege imaju mizeran budžet, eto ga. Njegov šef kampanje kaže da se prosečne donacije kreću oko 1.000 rubalja (oko 16 evra). Glavobolju mu zadaje odluka servisa Yandex Money (ruska verzija Paypala) da blokira račun za donacije. Yandex to objašnjava svojim novim pravilima koja zabranjuju korišćenje servisa u političke svrhe. Navalni misli da je potez uperen protiv njega.
Unutra Navalni govori pred novinarima, ali mediji koje on uopšte zanima su uglavnom liberalni portali sa relativno malom publikom. Za rusku državnu televiziju ovaj čovek ne postoji, osim kada je pred sudom. Navalni priča o borbi protiv korupcije, kontroli vlasti i ideji da minimalna plata bude 25.000 rubalja (oko 400 evra). Malo koga je zanimala ključna stvar – da li će Navalni uopšte smeti da učestvuje na predsedničkim izborima u martu sledeće godine. Većina prisutnih to uzima kao sigurnu stvar.
„Imam pravo"
Početkom februara je pred sudom u Kirovu osuđen na uslovnu kaznu od pet godina zatvora zbog pronevere državnog novca. Optužen je da je 2009. kao savetnik guvernera Kirovske oblasti pokrenuo prodaju drvne građe iz državne firme ispod tržišne cene. Prvu presudu iz 2013. je Evropski sud za ljudska prava odbacio prošle godine nakon čega je Vrhovni sud Rusije naložio reviziju. No Navalni je ponovo osuđen.
Novoj presudi se Navalni izruguje, tvrdeći da je potpuno ista kao prva i da tužilaštvo nije iznelo nijedan novi dokaz. Kaže da će ponovo pred Evropski sud u Strazbur. Ali to će potrajati. Prema zakonu koji je donet tokom 2013, osuđenima zbog težih dela je na deset godina zabranjeno da budu birani na državne funkcije.
„Imam pravo da se kandidujem", uveren je Navalni, „Ustav je na mojoj strani." Po profesiji je advokat i tvrdi da jedino zatvorska kazna može biti razlog da se nekome uskrati pasivno biračko pravo. Ali o tome ne odlučuje on. Kako će onda isposlovati da njegovo ime ipak bude na glasačkom listiću? „Uz pomoć ljudi. Jer 2013. ih je podrška javnosti primorala da me puste iz zatvora dan nakon što su me osudili na pet godina robije", priseća se. U razgovoru za DW nije želeo da precizira na kakav vid javnog pritiska misli.
Deo opozicije protivi se njegovom učešću na izborima. To bi, kažu, samo dalo legitimitet izborima koji ionako neće biti pošteni što se tiče pristupa medijima, budžeta kampanje i brojanja glasova. Navalni odbija takvu kritiku. „Ničemu ja ne dajem legitimnost", kaže, i dodaje da mu je važno da postoji alternativa opozicionim kandidatima koji zapravo rade za Kremlj. „Radim ono što se mora."
Strah od demokratije
Navalni je već dugo trn u oku Vladimira Putina. Ubeđen je da će kod birača jednom uroditi plodom njegovo dugogodišnje zalaganje za fer izbore, ekonomske slobode i borbu protiv korupcije. Kaže da Rusi, kada opisuju idealan sistem vladavine, zapravo opisuju demokratiju, ali da se većina njih plaši da izgovori tu reč. Demokratija je, dodaje, u Rusiji asocijacija na haotičnu tranziciju nakon raspada Sovjetskog Saveza.
Odlučujuće za njegov rezultat na izborima je da li će ubediti obične ljude da slobodni izbori ne znače pad životnog standarda ili nesigurnost, da ne znače ponavljanje devedesetih godina. Propaganda Kremlja se više od decenije zasniva na stvaranju iluzije da stabilnost – nesmenjivost vlasti – zapravo garantuje prosperitet. Danas, kada plate padaju i ekonomski standard se urušava, možda je lakše napasti taj narativ. Tome se Navalni nada.
Demonstranti ispred zgrade nisu uspeli da uđu u prostorije kampanje. Navalni je okupio oko sebe volontere koji će raditi na njegovoj kampanji – već ih se prijavilo oko 600. Većina sa kojima smo pričali kaže da im je to prvo iskustvo sa političkim aktivizmom. Za ovog političara i njegove ideje saznali su mahom na internetu.
Vlast se još nije izjasnila o tome da li Navalni sme da učestvuje na predsedničkim izborima sledeće godine. Kako god bilo, podrška koju Navalni može da očekuje zavisiće najviše od toga da li će uspeti da preskoči internet, da siđe u oflajn svet u kojem se oko 80 odsto Rusa pouzda u ono što čuje na televiziji. Navalni je rešio da pokuša, pa makar njegovo ime na kraju i ne bilo na listiću.