„Naš bes već pet meseci niko ne čuje“
31. oktobar 2017.
Bila je to dvostruka premijera u Bugarskoj: okružni sud u bugarskom crnomorskom gradu Burgasu prvostepeno je osudio potpredsednika vlade Valerija Simeonova zbog govora mržnje usmerenog protiv romske manjine u toj zemlji. S jedne strane, bugarski sud jeste oklevao kada je u pitanju govor mržnje protiv Roma, ali istovremeno, u toj zemlji do sada nijedan zamenik šefa vlade nije osuđen, a pogotovo ne zbog takvog prekršaja. Stav bugarske vlade je izostao, a Simeonov je ostao na poziciji, uprkos protesta jedanaest romskih organizacija. On je inače najavio žalbu.
Simeonov je osuđen zbog govora u bugarskom parlamentu 17. decembra 2014. Šezdesetdvogodišnji političar, biznismen i medijski preduzetnik je o Romima između ostalog rekao: „To su drska, podivljala bića nalik ljudima, koja žele novac, bez da rade, uzimaju zdravstvenu zaštitu, bez da su bolesni. Dobijaju socijalnu pomoć za decu koja se na ulicama igraju sa svinjama, a sa ženama se odnose sa instinktom uličnih pasa.“
Pobeda pravne države
Sud u Burgasu, inače izbornom krugu Simeonova, ustanovio je da su te izjave u suprotnosti sa zakonima o diskriminaciji, kao i da raspiruju mržnju protiv romske manjine. Takve izjave, navedeno je u presudi, „stvaraju neprijateljsku, ponižavajuću i uvredljivu atmosferu“, tako da se svaki etnički Rom može osetiti uvređenim. Dvoje romskih novinara se žalilo: Kremena Budinova i Ognian Issaev. Kompenzaciju nisu želeli, tako da je Simenov samo osuđen da „prekine s takvom praksom“.
Advokatkinja Margarita Ilijeva koja zastupa te dve osobe i koja je zadužena za pravni aspekt organizacije za ljudska prava bugarskog Helsinškog komiteta, smatra da je presuda veliki uspeh za sud. Ona kaže da je sud svojom presudom dokazao da je nezavistan od politike koja je pod uticajem „najgorih rasističkih predrasuda“. Ilijeva je podsetila na to da osuđeni nije samo potpredsednik vlade, već da je on i predsednik Saveta za integraciju nacionalnih manjina.
Osude
Valeri Simonov je poslanik u skupštini u ime „Ujedinjenih patriota“, saveza tri manje desničarsko populističke stranke – njegovog Nacionalnog fronta za spas Bugarske (NFSB), Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije (VMRO) Krasimira Karakačanova – koji je trenutno ministar odbrane – kao i stranke Ataka Volena Siderova. Simeonova stranka NFSB u svom programu predviđa „ukidanje romskih geta“, kao i izolaciju Roma u zatvorene „rezervate“, po uzoru na one indijanske ili aboridžinske, koji bi tako trebalo da „postanu turističke atrakcije“.
U toku svoje političke karijere on je i ranije iznosio ideje o „modernim koncentracionim logorima“. Na to su u maju podsetili inicijatori javnog apela za njegovu ostavku koji je potpisalo 15.000 ljudi. Ne tako davno pre toga, u predvečerje prevremenih parlamentarnih izbora u Bugarskoj, Simeonov je fizički napao jednu bugarsku muslimanku zato što je ona nameravala da doputuje iz Turske u Bugarsku kako bi glasala. Njegov izborni savez bio je manji koalicioni partner u trećoj vladi Bojka Borisova i njegove stranke GERB, koja je inače članica Evropske narodne stranke. Simeonov je čak izabran za zamenika premijera bez portfelja.
Na marginama društva
Bugarske nevladine organizacije, među njima jedanaest romskih organizacija pod krovnom zajednicom „Integro“, platforma za ljudska prava „Marginalija“ i nevladina organizacija „Inicijativa za iste šanse“, koja pruža pravnu podršku romskoj zajednici, ponovno su se založile za to da „rasisti ne učestvuju u vladi“. „Naš bes već pet meseci niko ne čuje“, kaže Danijela Mihailova, jedna od organizatorki protesta. Ona i njeni saborci odštampali su na hiljade majica sa natpisom „Nećemo rasiste u vladi, dosta je Valerija“ i pozvali ljude da se fotografišu u tim majicama i to objave na društvenim mrežama. Za 16. novembar zakazani su i protesti ispred sedišta vlade u Sofiji.
U Bugarskoj zvanično živi 321.000 Roma – što je oko pet odsto stanovništva te zemlje – ali nezvanično ih ima bar dva puta više. Poslednjih godina prema Romima se ophodi sa sve više neprijateljstva. Prema anketi instituta „Otvoreno društvo“ oko 92 odsto ljudi koristi govor mržnje kada priča o Romima. Dve trećine ispitanika tvrdi da često ili veoma često čuju govor mržnje protiv Roma. Jedna trećina ispitanika uopšte ne zna da je govor mržnje kažnjiv kao vid rasne diskriminacije.