„Ne želim da biram između zatvora i ubijanja“

Prema Ministarstvu odbrane, vojni poziv čeka trista hiljada ljudi mlađih od 55 godina, i to samo onih koji su već služili vojsku.

Domaći mediji pak izveštavaju da i stariji dobijaju pozive, kao i oni bez vojnog iskustva. Kritički list Novaja Gazeta Evropa čak tvrdi da Kremlj planira pozivanje do milion vojnika. Glasine su sveprisutne. Kremlj demantuje, ali ljudi su nesigurni.

„Nije da se plašim. Ako hoće, uhvatiće svakog od nas“, kaže rezignirano Mihail Bajankin (28), magacioner iz Čerepoveca. On tvrdi da će odbiti da ide u rat, čak i ako dođu po njega.

„Pričaju o dužnosti. Kakva dužnost? Išao bih da je naša zemlja napadnuta, ali ovde mi napadamo susednu zemlju“, kaže Bajankin za DW.

Kaže, za ruske vlasti ljudski životi ne vrede ništa. „Šalju nas na front, a svejedno im je da li ćemo se vratiti. Mi smo za njih samo topovsko meso.“

Deluje da mnogi slično razmišljaju. Očevici i snimci govore o dugim redovima na granicama. Ko nema vize, vozi u Gruziju, Kazahstan ili Mongoliju. Ko ima nešto novca, ide u Ujedinjene Emirate ili Tursku. Traže se i Finska i Srbija.

„Sigurno ću se jednom vratiti“

Jedan 34-godišnji inženjer iz Krasnodara, koji je tražio da mu ne otkrivamo ime, upravo je stigao u gruzijski glavni grad Tbilisi. Ranije je bio vojnik po ugovoru i time su bile veće šanse da bude mobilisan.

Za DW priča da je već hteo da ode, a mobilizacija je samo ubrzala odluku. „Nisam napustio moju zemlju zauvek. Volim Rusiju i sigurno ću se jednom vratiti“, kaže on.

Valerij Klepkin (43) je do pre dva dana živeo na severu Rusije i službovao u policiji. Kaže da je od početka rata dobijao nekoliko poziva iz vojnog odseka, ali nije otišao.

„Ja sam rezervni oficir. Nisam više hteo da čekam jer bih onda imao samo izbor da idem u zatvor ili postanem ubica“, kaže on za DW.

S prvim vestima o mobilizaciji, Klepkin je spakovao stvari i otišao u Finsku gde ima puno prijatelja. Kaže, već odranije zna jezik jer mu je deda živeo u Finskoj.

Zatvoreni putevi

Put je pak zatvoren ka baltičkim državama. Lideri Estonije, Letonije i Litvanije objavili su da bi Rusi trebalo da ostanu u svojoj zemlji i bore se protiv Putinovog režima. Isto je u Češkoj. Finska bi pak mogla da zatvori tranzit za Ruse.

Ruski opozicioni političar Lev Šlosberg kritikuje takve odluke. U razgovoru za DW prebacio je baltičkim i istočnoevropskim zemljama da popuštaju sopstvenim desničarskim populistima i podižu novu Gvozdenu zavesu.

„Pre ili kasnije ćemo svi ponovo živeti u miru. A što je sada veći jaz između nas, to će biti teže da se ponovo zbližimo“, rekao je Šlosberg.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.