Nebeske kirije Hongkonga

Sedam miliona stanovnika na svega 1.104 kvadratna kilometra – gustina naseljenosti Hongkonga veća je od one u najvećim svetskim metropolama poput Tokija, Londona i Njujorka. Iz te gustine proizilazi i neslavna titula koju nosi Hongkong – to je najskuplji grad za stanovanje na svetu. Tako je bar izračunao portal Demografija koji svake godine upoređuje prosečne prihode i cene stambenog prostora u stotinama gradova u devet zemalja.

Nema planiranja

Mogao bi se navesti niz razloga što je tako nepovoljno stanovati u Hongkongu, ali se na kraju uvek dođe do dva razloga koji se svode na zakon ponude i potražnje. Prvo, sve je više stanovnika; drugo, ne postoji dovoljno stambenog prostora, a posebno manjka socijalne gradnje. Mnogi tvrde da je nevolja u maloj površini. Drugi kažu da je problem više u lošem planiranju gradskih vlasti koje su vlasnici većine zemljišta.

Među ovim drugima je Jip Nai Ming, hongkoški profesor politike stanovanja i urbanih studija. „Nedostatak planiranja je uopšte i doveo do ove situacije“, kaže Jip. Navodi da su potrebne godine ili čak decenije da se obezbedi, isplanira i pripremi zemljište na kojem bi se gradila stambena naselja, ali da je vlada Hongkonga zapostavila planiranje tokom azijske finansijske krize sredinom devedesetih.

Još više od toga, hongkonška samouprava je praktično jedini vlasnik zemljišta te zarađuje tako što to zemljište daje u zakup. Za gradsku kasu je to prilika za odličnu zaradu, ali visoke cene zakupa zemljišta dovele su do situacije da tek nekoliko krupnih investitora uzima zemlju s namerom da na njoj gradi stanove. „Nekoliko velikih preduzetnika dominira na tržištu nekretnina i ima moć da povuče neprodate stanove s tržišta kada cene padnu. Zato cene stanova lako skaču, ali teško padaju“, kaže Jip za DW.

Parking za kapital

Slično na stvari gleda i Rej Forest, profesor urbanih studija na Gradskom univerzitetu Hongkonga. Tvrdi da se u ovoj finansijskoj metropoli na veštački način ograničava broj povoljnih stanova koji su u opticaju. Umesto toga, radije se grade luksuzni apartmani i šoping molovi. A tu su i špekulanti. „U Hongkongu banke i privatni investitori parkiraju svoj višak vrednosti u nekretnine, baš kao što se radi u Londonu ili Vankuveru. U ovim gradovima je tržište nekretnina baš poput tržišta umetnina, old tajmera ili retkih vina – dobra investiciona prilika za bogataše“, kaže Forest.

Za razliku od Londona ili Vankuvera, u Hongkongu ima još nešto – poslednjih godina sve je više finansijski potentnih interesenata iz centralne Kine koji žele da imaju i nekretninu u modernoj kineskoj provinciji. Tom razvoju pogoduje i jačanje kineskog juana u odnosu na hongkonški dolar. „Jak juan čini da su cene nekretnina u Hongkongu postale relativno jeftine za Kineze iz centralnog dela zemlje“, kaže Edvard Jiu s Kineskog univerziteta u Hongkonkgu. Dodaje da življa privredna aktivnost između grada i ostatka Kine takođe tera cene gore jer mnogo više ljudi dolazi da živi i radi u Hongkongu.

To je, dakle, dijagnoza za tržište nekretnina u Hongkongu. Ekonomske i društvene posledice su pogubne. Visoke cene su primorale mnoge porodice s niskim prihodima da se okrenu praksi takozvanih podeljenih stanova. Projektovani stan se tako podeli na dve ili više nezavisne stambene jedinice. Prema istraživanju Kineskog univerziteta Hongkonga, u takvim podeljenim stanovima biva veoma tesno – po osobi ostaje 4,5 kvadratna metra prostora. Čak i na tako neuslovne stanove njihovi stanari daju 40 odsto svog prihoda. Podeljene stambene jedinice često su opasne jer ne odgovaraju nikakvim bezbednosnim i protivpožarnim propisima.

Socijalni jaz

Sve skuplje stanovanje utiče i odluke mladih da stupe u brak ili začnu potomstvo. „Mladi jednostavno ne mogu da kupe stan. Mnogi od njih pokušavaju da iznajme stan preko javnih konkursa, ali tamo su liste čekanja preduge. Zato oni moraju da odlože odluku o braku ili dobijanju deteta“, kaže profesor Jip.

Edvard Jiu podvlači da je eksplozija kirija produbila jaz između bogatih i siromašnih u Hongkongu. „Dok oni koji poseduju stanove zarađuju bogatstvo, podstanari pate pod visokim kirijama“, kaže Jiu. Dodaje da se na ovaj način bogatstvo i generacijski čuva u određenim porodicama. „Kada su cene nekretnina ekstremno visoke, onda većina kupaca ide na dug period isplate i garantuje hipotekom. Neki roditelji mogu da finansijski podrže svoju decu. Takva deca onda postaju vlasnici stanova i bogate se kada cene dodatno skoče. Dakle, bogati roditelji imaće bogatu decu.“

Cene utiču i na stil života. Studija koju su zajednički sproveli naši sagovornici Jip i Forest među 2.000 Hongkonžana starosti od 18 do 35 godina pokazala je da više od 80 odsto njih živi s roditeljima ili rođacima. Ubedljivo najvažniji razlog za to je što nemaju dovoljno sredstava da se osamostale. „Problem stanovanja produbljuje frustracije koje ionako postoje kod omladine“, navodi Jip. Dodaje da raste pritisak na vlast da se pozabavi ovom tematikom. Ako to ne uradi, ocenjuje profesor, pooštriće se socijalni i politički nemiri.