Nekažnjena ubistva novinara

Arapski novinar Sabah al Basi izveštavao je u martu 2011. iz Tirkita, kada su teroristi Al Kaide zauzeli jednu zgradu vlade i uzeli taoce. Iračke snage bezbednosti uspele su na kraju da okončaju talačku dramu. U akciji je ranjeno skoro stotinu ljudi, a više od 50 njih smrtno je stradalo. Među poginulima je bio i novinar Sabah al Basi. Pravosuđe te zemlje još nije razrešilo ko je kriv za njegovu smrt. „To je tipično za Irak“, izjavio je jednom prilikom Džoel Sajmon iz njujorškog Komiteta za zaštitu novinara. „Istrage jednostavno nema.“ Na sudbine slične Al Basijevoj, Ujedinjene nacije podsećaju ovog 2. novembra, dana posvećenog nekažnjenim zločinima protiv novinara.

Džoel Sajmon ne gaji više nadu da će odgovorni za ubistvo novinara u Tirkitu biti pozvani na odgovornost, ali on u svakom slučaju očekuje da iračka vlada učini sve kako se novinari u Iraku više ne bi proganjali, barem ne u oblastima koje kontroliše Bagdad. Njujorški Komitet za zaštitu novinara koji vodi Sajmon, pre osam godina je napravio indeks kojim se osuđuju zemlje u kojima ubistva novinara ostaju nerazrješena. „Somalija je prva put na listi, potom sledi Irak, a za njim, na trećem mestu, Sirija“, kaže Sajmon.

Nalogodavci ostaju nekažnjeni

Džoel Sajmon takođe jasno stavlja do znanja da ubistva novinara ostaju nekažnjena i u nekim demokratskim zemljama, poput Meksika, Brazila, Šri Lanke, Indije ili Bangladeša. Kada je pak ubistvo čuvene ruske novinarke Ane Politkovske u pitanju, došlo je do određenih pomaka u istrazi. Sud u Moskvi prošle godine je izrekao presudu protiv petorice saučesnika – dobrih osam godina nakon što je tva kritičarka Kremlja ubijena pred svojim stanom u Moskvi. „To je čin kojim je ruska vlada napravila pomak“, kaže Sajmon. „Pojedinci koji su učestvovali u izvršenju zločina su kažnjeni, ali nalogodavci u svakom slučaju nisu.“

Na spisku Komiteta za zaštitu novinara nalazi se svaka država koja ima najmanje pet nerazjašnjenih slučajeva ubistva novinara. Ove godine na spisku je 14 zemalja, dok ih je prošle godine bilo 13. Ta organizacija obradila je 270 slučajeva širom sveta. Rezultat glasi: najčešće se ubijaju novinari koji rade za lokalne medije i izveštavaju o korupciji u svojim zemljama. Mnogi prvo bivaju oteti, a potom ubijeni. Komitet za zaštitu novinara takođe je saopštio da se retko događa da nalogodavci bivaju pozvani na odgovornost.