Nelia je živela na liniji fronta, sada je pobegla u Niš

„Nismo očekivali ovo, ali smo osetili da će nešto biti“, priča nam Nelia Surus. Kaže, očekivala je možda borbe na istoku Ukrajine, ali „pravi rat“, to nikako. Kad je krenulo, prešla je dve i po hiljade kilometara, preko cele Ukrajine i Rumunije, do Niša.

Sa verenikom Markom iz Srbije živela je u Severodonjecku, gradu na samoj granici sa samoproglašenom Republikom Lugansk. U četvrtak u pet ujutro, probudio je telefon. Zvala je majka iz Kijeva i rekla da je počeo rat.

„Prva pomisao mi je bila moram da bežim. Ali bilo je nestvarno, nismo verovali da se sve tako brzo odvija, pitali smo se da li stvarno idemo. Marko kaže da je stvarno, da će biti problema sa putevima i gužvom“, priča Nelia za DW.

„I zaista, mi smo krenuli u zoru, a jedva smo izašli iz grada. Telefoni su nam stalno zvonili, svi su pitali šta da rade, a ja sam uporno zvala svoju majku i govorila joj da se pakuje i da beži. Ona prvo nije želela da napusti stan, svađale smo se, rekla sam joj šta će ti stan, treba da budeš živa“, dodaje ona.

Prava drama se odvijala dok je nagovorila majku da napusti Kijev u koji su se prvobitno uputili pre nego što im je javljeno da ako uđu u grad, nikada neće izaći. Tada joj je stigla i poruka od mame u kojoj piše da bez obzira šta da se desi, da zna da ju je volela. „Kad sam to pročitala, došlo mi je da poludim“, kaže ona.

Neće biti navale?

Na kraju su Nelia i njen verenik uspeli da se sretnu sa njenom majkom u Černivcima, nadomak granice sa Rumunijom. Nakon dugog čekanja i gužvi, stigli su do Niša. Još nekoliko porodica iz Ukrajine je stilo u Niš, tu su, posle pet dana drame, konačno mirno prespavali.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice, u Srbiju je u ponedeljak ušlo oko tri stotine izbeglica iz Ukrajine, a veći broj je već prošao ka Crnoj Gori i Hrvatskoj jer tamo imaju nekretnine. Mali broj je onih koji su došli u Srbiju kod rodbine.

U Komesarijatu kažu da imaju dovoljno kapaciteta. Za sada, još niko nije tražio krov nad glavom. „Ko se opredeli da ostane u Srbiji, taj deo ćemo zbrinuti bez ikakvih problema. Mi ne znamo okviran broj ljudi koji će nam se obratiti, a naši kapaciteti se kreću do 1.500 mesta koja mogu biti otvorena ove sekunde. Mi ne verujemo da će nam toliko biti potrebno, jer dosta njih ne nalazi interes da budu ovde“, kaže komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić.

„Ako izađete na Poljsku sigurno se nećete vraćati hiljadu kilometara nazad, ako izađete na Rumuniju, tranzitiraćete prema drugim zemljama, isto je i ako izađete na Mađarsku. Naša ukrajinska nacionalna zajednica i rusinska nacionalna zajednica nisu toliko brojne, to je dvadesetak hiljada ljudi kojima će se eventualno obraćati njihova rodbina. Niko se neće bez posebnog razloga uputiti prvo u Srbiju“, siguran je Cucić.

Prema podacima UN, više od 660.000 ljudi napustilo je Ukrajinu ka zapadu. Polovina tog broja otišla je u Poljsku, slede Mađarska, Rumunija, Moldavija i Slovačka. Ima prognoza da bi ukupno moglo da izbegne između četiri i sedam miliona ljudi.

„U Putinovoj Ukrajini ne želim da živim“

Na društvenim mrežama, međutim, veliki broj građana Srbije nudi krov nad glavom izbeglicama. Ali to je samo na društvenim mrežama, za medije ne žele da govore jer, kažu neki, suočavaju sa optužbama da primaju Ukrajince, „a nisu primali Srbe sa Kosova ili Sirijce i druge izbeglice iz zemalja Bliskog Istoka“.

I objave na društvenim mrežama, a i građani sa kojima smo razgovarali, svedoče da su građani Srbije mekog srca prema izbeglicama, ali ipak malo mekšeg prema onima koji sada dolaze iz Ukrajine. Ovih dana je i Srpska pravoslavna crkva počela da prikuplja priloge za pomoć Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi, a Crveni krst Srbije otvorio je račun za pomoć stanovništvu Ukrajine.

Komesar Cucić kaže da se, na osnovu odluke UN, privremena zaštita odobrava svima koji izbegnu iz Ukrajine. Srbija će takođe to primeniti. „Dakle, da će bar u ovoj godini uživati zaštitu u svakom od mesta, to podrazumeva olakšanje prilikom prolaska granica, olakšanje prilikom registracija dokumenata i niz drugih stvari, što je i logično“, navodi on.

I naša sagovornica Nelia Surus kaže da je Ukrajini potrebna ogromna pomoć, i da i sama zna za puno prijatelja razdvojenih od supružnika i dece. Zna i mnoge koji još u kolonama čekaju da pređu granicu.

Zna da će rat trajati još, ali ne zna kako će se završiti. Kaže da mrzi Putina. Sigurna je da Ukrajina ne može pobediti u ovom ratu, ali je isto tako sigurna i da će Putin izgubiti.

Na pitanje da li je imala strepnje da dođe u Srbiju, gde je veliki deo stanovništva naklonjen Rusiji, Nelia kaže: „Već sam nekoliko puta dolazila u Srbiju. Znam da Srbija voli Rusiju. Ali mislim da je to zato što mrzi Ameriku. A niko normalan ne može da podrži rat i ubijanje. To odbijam da verujem“, kaže Nelia, i dodaje:

„Ne znam šta će biti sa Ukrajinom, ali ako bude Putinova, ja u toj Ukrajini ne želim da živim.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.