Nemačka: kako začepiti rupu u budžetu od 60 milijardi evra?

Nemački Savezni ustavni sud pre nedelju dana je presudio da je zabranjena prenamena 60 milijardi evra preostalih iz fonda za borbu protiv korone u fond za zaštitu klime. I jasno je da vladajuća nemačka koalicija nema usklađen „plan B“. Malo po malo postaju jasne dimenzije odluke Saveznog ustavnog suda.

Jedno je sigurno: Fond za zaštitu klime (KTF) sada ima 60 milijardi evra manje na raspolaganju. Vlada je kao prvu meru uvela privremenu zabranu trošenja već odobrenih sredstava. Ali, šta ona može srednjoročno da uradi?

-pročitajte još: Prošle su godine kad je nemačka državna kasa bila puna

Smanjiti izdatke

Smanjiti izdatke – za tu opciju su pre svega liberali (FDP). Presuda Saveznog ustavnog suda iz Karlsruea je šansa da, nakon godina stalnog zaduživanja, počne da se troši samo onoliko koliko ima u kasi – kažu liberali. Fond za zaštitu klime ima sopstvene prihode od trgovine emisijom i naplate za emitovanje ugljen dioksida koji će i dalje da donose novac.

Ali, Fond će do 2027. godine da ima gotovo 30 odsto manje sredstava na raspolaganju ako potpuno ostane bez tih 60 milijardi evra iz fonda za borbu protiv korone. To znači da će biti manje novca za podsticanje zaštite klime, transformaciju privrede i subvencije. Na taj problem upozorava savezni ministar privrede iz redova Zelenih Robert Habek.

Povećati prihode

Među socijaldemokratama (SPD) i Zelenima mnogi podržavaju ideju povećanja poreskih prihoda. Iz te dve stranke stalno se predlaže da se poveća porez onima koji imaju veliku imovinu i koji dobro zarađuju. Ali, povećanju poreza se protive liberali.

Druga mogućnost bi bila povećanje cene za emitovanje ugljen dioksida, čime bi bili povećani prihodi Fonda za zaštitu klime. Ali, zbog toga bi poskupeo benzin i grejanje na fosilna goriva.

Ublažiti kočnicu prekomernog zaduživanja ili je potpuno ukinuti

Kočnica prekomernog zaduživanja unesena je 2009. u nemački Osnovni zakon (ustav) kako bi se sprečilo vođenje politike na račun budućih generacija. Savezna vlada zato sme samo u ograničenom obimu da uzima kredite. Zeleni su pre svega ti koji smatraju da je ta kočnice prekomernog zaduživanja prestroga odredba i da se time sprečavaju investicije države.

I u SPD-u mnogi tako razmišljaju. Ali, za promenu kočnice prekomernog zaduživanja u osnovnom zakonu potrebna je dvotrećinska većina poslanika u nemačkom parlamentu Bundestagu. Demohrišćani (CDU/CSU) su protiv toga, a liberali pogotovo.

Vanredni fond za zaštitu klime

Nakon ruskog napada na Ukrajinu, nemački parlament je dvotrećinskom većinom prihvatio formiranje posebnog fonda za nemačku vojsku, Bundesver, od sto milijardi evra i to je uneto u osnovni zakon. Slična stvar bi mogla da se uradi i sa zaštitom klime. Ali, za to bi bio potreban pristanak demohrišćana.

Ponovo proglasiti kriznu situaciju

Kopredsednica SPD-a Saskija Esken i Nemački savez sindikata DGB zahtevaju da se za ovu i iduću godinu stavi van snage kočnica prekomernog zaduživanja, kao što je to uostalom urađeno 2020. i 2022, kad je proglašena krizna situacija, u prvom slučaju zbog pandemije, a u drugom zbog energetske krize. Zato je tih godina bilo moguće novo zaduživanje za stotine milijardi evra.

Prema Osnovnom zakonu, stavljanje van snage kočnice prekomernog zaduživanja moguće je u slučaju prirodnih katastrofa i vanrednih kriznih situacija koje država ne može da kontroliše.

Da li to važi i za sadašnju situaciju? Neki u to sumnjaju, pa bi verovatno bile podnete tužbe Saveznom ustavnom sudu. S druge strane, prednost te opcije je to što bi kriznu situaciju mogle da proglase stranke vladajuće koalicije jednostavnom većinom u Bundestagu i ne bi im dakle bila potrebna dvotrećinska većina i podrška opozicionih demohrišćana.

mp/aj (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.