Nemačka: Napadi na političare postali svakodnevica

Senatorka za ekonomiju Berlina, Franciska Gifaj (SPD), lakše je povređena u fizičkom napadu u okrugu Rudov. „Muškarac je u utorak (7.5.) popodne u biblioteci iznenada napao bivšu gradonačelnicu s leđa vrećom punom tvrdog sadržaja i udario je u glavu i vrat“, saopštili su berlinska policija i tužilaštvo.

Policija je povela istragu. Nakon napada, bivša savezna ministarka za porodična pitanja „otišla je nakratko u bolnicu zbog bolova u predelu glave i vrata“, navodi se u saopštenju vlasti.

Za pooštravanje Krivičnog zakona

U utorak su se savezni i državni ministri unutrašnjih poslova sastali u svetlu nedavnih napada na političare i učesnike izborne kampanje. Oni su se izjasnili za bolju zaštitu politički aktivnih ljudi, ali i za pooštravanje Krivičnog zakona.

Oni koji su politički aktivni u Nemačkoj žive sve opasnijim životima. Napad na Gifaj je samo vrh ledenog brega. Iz dana u dan, napadaju se posebno lokalni političari – prete im se i vređaju ih.

Kao i Maks Reške, koji je lider Zelenih u Tiringiji od pre godinu dana. On je za DW rekao: „Od Božića do početka godine, u vreme protesta poljoprivrednika, imali smo gomilu đubreta ispred vrata svake kancelarije, jaja na prozorima, razbijene prozore na nekoliko kancelarija i takođe eksplozivom uništene poštanske sandučiće.“

„Dešava se da vam ljudi kažu da, ako se oni vrate na vlast, onda će nam se dogoditi to i to. Verbalno nasilje je definitivno ojačalo u poslednjih nekoliko godina“, kaže Reške.

Na meti posebno Zeleni

Posebno se često napadaju političari Zelenih. Stoga Reške i njegov tim tokom predizborne kampanje za lokalne izbore, koji se održavaju krajem maja i evropske izbore početkom juna, na teren odlaze najmanje u paru – radi sopstvene bezbednosti.

Na kursevima se aktivisti Zelenih obučavaju da mirno razgovaraju sa ljudima, vežbaju smirivanje napetosti i da ne dozvole da budu isprovocirani.

„Ima ljudi koji nam sada govore ono o čemu su nekada samo mislili. Takođe pokušavaju da zastraše porodice. A ima i drugih koji misli pretoče u dela. Nažalost, to je ono što sada vidimo u Drezdenu“, kaže Reške.

Ekipa DW je upravo u Drezdenu pratila kampanju Zelenih, kada je naišlo par besnih građana koji su je psovali i pljuvali, bilo je i odgurivanja. Pretili su i ekipi DW.

Nekoliko dana pre toga je takođe u Drezdenu političar SPD pretučen te je morao u bolnicu.

Zapaljena kuća političara SPD-a

I ne samo tamo: u Esenu u Severnoj Rajni-Vestfaliji, početkom maja dva političara Zelenih su prvo verbalno vređana, a zatim fizički napadnuta. Jedan je povređen.

U Brandenburgu su istog dana ljuti demonstranti udarili u automobil potpredsednice Bundestaga Katrin Gering-Ekart (Zeleni) i sprečili je da vozi dalje.

A u Goti u Tiringiji u februaru nepoznati ljudi zapalili su kuću političara SPD-a koji je organizovao demonstracije protiv desničarskog ekstremizma.

Nasilje nad političarima nažalost nije nova pojava: gradonačelnica Kelna Henrijete Reker bila je žrtva atentata 2015. godine, koji je za dlaku preživela.

Pre pet godina je desničarski ekstremista ubio političara CDU Valtera Libkea.

Bavarski premijer Markus Zeder okrivljuje desničarsku Alternativu za Nemačku (AfD) za najnovije nasilje nad političarima. Ali i njihovi političari takođe postaju žrtve napada.

Maks Reške želi da nastavi dalje da se bavi politikom, ali zahteva da lokalni političari dobiju više zaštite od države i policije. „Jednostavno je bilo premalo u poslednje vreme. Ne bi trebalo da prvo nešto mora da se desi pre nego što preduzmemo akciju. Društvo u celini mora da se zapita u kom pravcu želimo da idemo. Ne mislim da više nasilja i više straha mogu imati smisla.“

Mržnja prema državi

Četiri od deset gradonačelnika u Nemačkoj kaže da su oni ili saradnici bili vređani, trpeli pretnje i napade, pokazuje ispitivanje Forse među 6.400 gradonačelnika u Nemačkoj.

Neki od njih su se stoga nosili s idejom da odustanu od lokalne politike. Ali ovo nije čisto nemački fenomen, već trend širom Evrope, ali i SAD, kaže za DW Sven Teclaf, šef za demokratiju i saradnju u fondaciji Kerber.

„Način govora je postao grublji, i naravno da to ima veze sa društvenim mrežama. Ljudi se tamo nadmeću u svojoj mržnji prema državi, sistemu, politici, 'onima gore'“, kaže on.

Druga stvar, prema Teclafu, jeste fenomen da sve više ljudi insistira na sopstvenim interesima, da se sprovode samo njihove ideje. Tako se smanjuje spremnost za pronalaženje kompromisa ili balansa između različitih interesa.

„Ako se moji interesi ne sprovode, onda odbacujem sistem, onda vređam političare koji ne sprovode moje interese“, interpretira Teclaf.

Najgori ishod je, kaže ovaj stručnjak, beg ljudi iz lokalne politike u kojoj mnogi u mesnim zajednicama ili malim opštinama rade volonterski.

„Ako više ne budemo imali poverenja na lokalnom nivou da ova demokratska država može da funkcioniše, onda zaista imamo ogroman problem u Nemačkoj“, zaključuje Teclaf.