1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
KriminalNemačka

Nemačka: rast broja slučajeva seksualnog nasilja nad decom

Jasmina Roze priredila po ARD
9. jul 2024.

Broj zvanično prijavljenih seksualnih radnji i nasilja nad decom i adolescentima u Nemačkoj značajno je porastao u 2023. Tri četvrtine žrtava zlostavljanja su devojčice. U 30 odsto slučajevima počinioci su adolescenti.

https://p.dw.com/p/4i3R8
Zbog većeg angažmana policije i većeg broja prijava registrovan je rast broja slučajeva seksualnog nasilja nad decom i adolescentima
Zbog većeg angažmana policije i većeg broja prijava registrovan je rast broja slučajeva seksualnog nasilja nad decom i adolescentimaFoto: Arne Dedert/dpa/picture alliance

Broj registrovanih slučajeva seksualnog nasilja nad decom i adolescentima u Nemačkoj prošle godine znatno je porastao. Izveštaj nemačke Savezne kriminalističke policije (BKA) o seksualnim deliktima zasniva se na podacima policijske statistike kriminala i informacijama američke organizacije Nacionalni centar za nestalu i iskorišćenu decu (NCMEC), koja istražuje informacije i indicije o dečijoj i adolescentnoj pornografiji na internetu.

Značajni podaci iz izveštaja

Nemački istražioci su 2023. godine zabeležili 16.375 slučajeva seksualnog zlostavljanja dece mlađe od 14 godina, što predstavlja rast od 5,5 odsto u odnosu na 2022. godinu. Broj slučajeva koji uključuju snimke i prikaze seksualnog zlostavljanja dece, porastao je za 7,4 odsto, odnosno na otprilike 45.000 slučajeva, uglavnom zbog brojnih prijava iz inostranstva.

Tri četvrtine dece koja su pretrpela seksualno nasilje bile su devojčice. Počinioci su u čak 94 odsto slučajeva bili muškarci, i to oni koji su uglavnom delovali sami. U više od polovine slučajeva počinioci i žrtve su se poznavali ili su bili članovi iste porodice.

Tri četvrtine dece koja su pretrpela seksualno nasilje bile su devojčice
Tri četvrtine dece koja su pretrpela seksualno nasilje bile su devojčiceFoto: picture alliance/Photoshot

Čak 30 odsto počinilaca – adolescenti

Takođe se beleži porast u zasebnoj kategoriji seksualnog zlostavljanja adolescentkinja i adolescenata od 14 do 17 godina i to od 5,7 odsto odnosno reč je o 1.200 krivičnih dela. Pritom se broj žrtava povećao za 5,5 odsto, odnosno na 1.277. Više od tri četvrtine žrtava bile su devojčice, a više od 90 odsto počinilaca bili su muškarci. Izveštaj takođe ukazuje da je u grupi osumnjičenih bilo 30 odsto dece ili adolescenata.

BKA navodi da maloletnici u ranom uzrastu stiču seksualna iskustva s vršnjacima ili mlađima, često nesvesni krivičnih posledica svojih dela. To se posebno odnosi na dečiju i adolescentsku pornografiju: „U godini, u kojoj se radio izveštaj, procenat maloletnih počinilaca iznosio je gotovo 40 odsto“, navodi se u izveštaju. Veliki deo njih su oni kojim sami snimaju pornografske sadržaje o sebi i objavljuju ih na društvenim mrežama. I to je krivično delo, jer su proizvodnja, širenje, nabavka i posedovanje takvih sadržaja kažnjivi.

Šta govori kriminalistička statistika

U 2023. su u oblasti dečije i adolescentske pornografije, prema navodima BKA, zabeležena 45.191 krivična slučaja i 37.464 osumnjičenih – što je rast u oba slučaja u odnosu na prethodnu godinu. To vlasti delimično pripisuju „ponovnom porastu podnesenih krivičnih prijava“. Iz policijske kriminalističke statistike mogu se izvesti „samo ograničeni zaključci o stvarnom obimu“ seksualnih nasilnih radnji nad decom i adolescentima. Broj otkrivenih slučajeva je u korelaciji s intenzitetom policijskih kontrola i krivičnim prijavama koje se ne podnose u svim slučajevima seksualnog nasilja.

Zašto žrtve silovanja ne prijavljuju nasilnike?

Sindikat traži veća ovlašćenja za policiju

Nakon predstavljanja izveštaja, policija je zatražila veća ovlašćenja u borbi protiv seksualnog nasilja i zlostavljanja dece. Aleksander Pojc, zamenik predsednika Sindikata policije, izjavio je da su istražiocima ruke često vezane, jer ne smeju da koriste određene istražne alate. „Posebno s aspekta žrtava, to je neodrživa situacija.“

Sve veće prisustvo seksualnog nasilja nad decom i adolescentima u virtuelnom prostoru zahteva hitan dogovor vladajuće koalicije u Nemačkoj o minimalnom čuvanju i pohranjivanju IP-adresa, naglašava Pojc. S trenutnim tzv. „quick-freeze“ postupkom, tj. čuvanjem i zaštitom podataka samo određeno vreme, što favorizuje Savezno ministarstvo pravde, ne očekuje se, kaže, poboljšanje.

Trenutno se istražioci često suočavaju s izazovom da podaci koji bi mogli da dovedu do počinilaca više nisu dostupni kod provajdera, ukazuje Pojc: „Moramo da identifikujemo počinioce, ali nemamo odgovarajuće mogućnosti.“ Pojc je takođe zatražio upotrebu tehnologije za istraživanje koja se bazira na veštačkoj inteligenciji. S obzirom na ogromne količine podataka koje treba analizirati, rad bi uz korišćenje veštačke inteligencije mogao, kaže, da bude efikasniji.