Nemački budžet za 2025: prelomna tačka?
19. april 2024.Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP) su na samom početku političke saradnje želeli da budu progresivna koalicija. Ali napredak, čini se, sve više usporavaju rasprave o pravom putu.
Kristijan Lindner, savezni ministar finansija i lider FDP-a, opisao je to nedavno na sledeći način: „Svakog dana osećam granice u koje udaramo, jer postoje veoma različiti pogledi na to kako ljudi žele da žive, kako ekonomija želi da funkcioniše i šta je potrebno društvu", rekao je Lindner u jednoj emisiji na ARD-u.
Najveći pojedinačni budžet Ministarstva rada
Hubertus Hajl na primer, savezni ministar rada, kontroliše daleko najveći pojedinačni budžet: 175 milijardi evra. To znači da više od trećine celokupnog saveznog budžeta odlazi u nadležnost tog političara SPD-a. A on je uveren da je društvu pre svega potrebna pouzdanost kada je reč o socijalnoj politici. Zato kategorički odbacuje mogućnost rezova u penzionom sistemu.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare s Kristijanom Lindnerom o planiranom penzionom paketu savezne vlade, Hajl je rekao: „Taj princip životnog postignuća mora biti pouzdan, bez obzira da li je neko rođen 1954. ili 1995. Ljudima koji vredno rade u Nemačkoj, koji danas plaćaju doprinose, mora biti omogućeno da se oslone na zakonom zagarantovanu penziju u budućnosti."
Apel na Hajla da štedi
To Hajlovo obećanje jedan je od glavnih problema u Lindnerovom budžetu: samo u poslednjih pet godina savezne subvencije penzionom fondu porasle su za skoro 20 milijardi evra. Tako se politički pokriva ono što prihodi obveznika ne uspevaju da pokriju: penzije za majke, odsustvo zbog nege deteta, osnovne penzije.
To postaje sve skuplje i zbog starenja društva. Lindner zato još hitnije formuliše svoj apel Hajlu za štednju: „Čak i ubeđeni socijaldemokrata mora da shvati da, ako želi da dobije nova, dodatna sredstva za svoje projekte, prvo mora ponovo da se uključi motor privrednog rasta."
Lindner predlaže moratorijum na socijalne projekte
Ali, odakle će doći novac za programe ekonomske stimulacije? Ili za smanjenje poreza, koje Lindner zapravo smatra poželjnim? Moratorijumom na nove socijalne projekte, što je on već predložio. To stvara prostor za druge zadatke države.
Trenutno će Lindnerov glavni fokus verovatno biti na stimulisanju strukturno slabog rasta nemačke privrede. Nedavno su njegov „Zakon o mogućnostima rasta", koji je predviđao investicionu pomoć i poreske olakšice za kompanije, smanjile države u Saveznom veću (Bundesratu) na delić prvobitnog obima. Ministri finansija saveznih pokrajina strahovali su od gubitka prihoda.
Dugi spor o osnovnoj dobrobiti dece
Drugi problem u pregovorima o budžetu verovatno će biti osnovna bezbednost dece. Ministarka za porodicu Liza Paus (Zeleni) želi da savezna vlada kombinuje beneficije za decu – i isplaćuje ih automatski, bez potrebe za komplikovanim procedurama za podnošenje zahteva.
Ministarka Paus se već dugo raspravlja sa ministrom Lindnerom o tome koliko košta projekat i koliko dodatnih pozicija je potrebno za njegovo administrativno sprovođenje. Ipak, optimistična je: „Kristijan Lindner, kancelar i ja smo zajedno pregovarali o zakonu, a zatim ga zajedno doneli u kabinetu. Uverena sam da ćemo, pošto smo tako intenzivno radili na tome, sada brzo doći do rezultata."
Rok produžen za 14 dana
Međutim, „brzo" u ovom trenutku ne dolazi u obzir. Rok do kojeg sva pojedinačna ministarstva moraju da prijave svoje budžete Lindneru upravo je produžen za 14 dana.
Savezni ministar finansija koristi vreme da još jednom suštinski kritikuje projekat osnovne zaštite dece. Zato što su zapostavljena deca uglavnom u porodicama migranata, rekao je Lindner za ARD: „Ako se želi da se reši problem siromaštva dece, onda se treba pobrinuti da roditelji dobiju podršku u učenju jezika i dobijanju posla, i da se poboljša situacija u obdaništima i školama."
Otpustiti dužničku kočnicu?
Treba poboljšati i Bundesver– treći problem. Potrebe za finansiranjem odbrane nastavljaju da rastu – posebno kada se specijalni fond od sto milijardi potroši 2028. i cilj NATO od dva odsto mora biti ostvaren iz redovnog saveznog budžeta.
Ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD) govorio je tako u jednoj emisiji o tome šta očekuje: distribucionu bitku. „Najlepše digitalne biblioteke i najlepše biciklističke staze nam neće služiti ako budemo napadnuti i nismo u stanju da se odbranimo. Reč je o tome da se postave prioriteti. Da, moraće da dođe do rezova u budžetu ako želimo da garantujemo odbranu."
Stoga bi takođe bilo zamislivo i za Pistorijusa da se popusti dužnička kočnica za finansiranje Bundesvera i civilne zaštite.
Moglo bi da nedostaje 15 do 20 milijardi evra
Niko još nije zvanično potvrdio koliki je „manjak" u Lindnerovom planu budžeta za narednu godinu, odnosno iznos koji leži između poreskih prihoda plus dozvoljenog zaduživanja i želja ministarstava za izdacima. Posmatrači sumnjaju da će to verovatno biti 15 do 20 milijardi evra.
Priprema saveznog budžeta za izbornu 2025. godinu u Nemačkoj zato bi mogla da postane prelomna tačka za vladajuću koaliciju.
ll/ss (ard)