Kome se moliti nije ga kuditi
5. mart 2016."Vlada u Ankari je u pogledu humanitarnih aktivnosti u poslednje vreme učinila mnogo toga. Turska je prihvatila 2,5 miliona izbeglica iz Sirije. To zahteva naše priznanje, a ne kritiku", izjavio je ministar unutrašnjih poslova Nemačke Tomas de Mezijer i dodao da Turska mora da se rastereti, a države EU preuzmu deo tereta na svoja leđa.
Imajući očito u vidu i politički kurs predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, ministar je dodao: "Ne moramo mi celom svetu da sudimo kada je reč o poštovanju ljudskih prava." Na Zapadu se kritikuje pohod turske vlade protiv Kurda, opozicionih medija, kao i poslednji takav slučaj - kada je policija silom zauzela prostorije lista "Zaman" i preuzela kontrolu nad redakcijom.
Tri milijarde evra godišnje
De Mezijer ipak ističe da i Turska mora da pruži određeni doprinos sigurnosti evropskih granica: "Postoje brojne mogućnosti saradnje i uzimanja u obzir interesa i jedne i druge strane, čak i kada se radi o punopravnom članstvu u EU." EU je Turskoj već obećala pomoć od tri milijarde evra za zbrinjavanje izbeglica. Generalno se pristalo i na to da članice EU preuzmu određene kontigente tih ljudi. Turska, međutim, smatra da ove tri milijarde ne treba da dobije kao jednokratnu pomoć, nego da bi to trebalo da dobija svake godine.
De Mezijer je još jednom uoči predstojećeg vanrednog susreta na vrhu EU-Turska (7.3.) istakao potrebu da se na nivou EU usvoji jedinstvena politika. "Evropa mora solidarno da podeli teret. Potrebno nam je zajedničko delovanje, jer politici po principu "svako za sebe" preti propast."
Neprihvatljivo preuzimanje izbeglica iz Grčke
Nemački ministar je ponovo odbacio mogućnost da Nemačka preuzme deo izbeglica koje se trenutno nalaze u Grčkoj. "Grčka se nalazi u teškoj situaciji, ali rešenje za to postoji. Ova zemlja ima 11 miliona stanovnika, a tamo se nalazi 25.000 izbeglica." S obzirom na to koliku pomoć izbeglicama pružaju neke druge evropske države, Grčka je u stanju da reši taj problem: "Politika propuštanja izbeglica počela je između ostalog u Grčkoj. Ostale balkanske države su je preuzele. To se dešavalo na štetu Nemačke. Politika propuštanja je prošlost i to tako mora i da ostane."