Nema podvlačenja crte na Kosovu

Izbori na Kosovu su prošli, ali problemi su ostali, komentariše nemačka štampa. Noje osnabriker cajtung: „Evropska unija dobro pazi. Sa jedne strane, vojnici Kfora iz Evrope još uvek se brinu za bezbednost na tom trusnom području, sa druge, ovi izbori predstavljaju važan test za Srbiju na njenom putu ka Evropskoj uniji. Trajni sukob između Srbije i njene otcepljene pokrajine Kosovo i dalje se kuva. Mala izlaznost srpske manjine predstavlja neuspeh. Bojkot i pokušaji zastrašivanja takođe pokazuju koliko je teško raspetljati situaciju. Ipak, postoji i mali uspeh – činjenica da su izbori uopšte održani i da su vlasti u Beogradu i Prištini za to bile podjednako zainteresovane. Ali sever Kosova je još daleko od mira i prosperiteta.“

Mitelbajeriše cajtung u opširnom komentaru piše da „ujedinjena Evropa želi da konačno zatvori sramno poglavlje svoje nedavne istorije“. Ipak, Srbi su pokazali da se ne slažu sa „istorijskim dogovorom“ Beograda i Prištine, tumači taj list: „Na birališta je izašlo malo Srba – možda kao znak protesta, možda zbog straha od ekstremista. To je za žaljenje, jer mala izlaznost jedino može da odloži normalizaciju na Kosovu. Istovremeno, na višem nivou, taj neuspeh nosi i dobru pouku. On pokazuje da nema podvlačenja crte na Balkanu i da brza rešenja nisu uvek i najbolja. Jedan od efekata sukoba između Srba i Albanaca bio je da se uspore reforme u obe nacije i istaknu stare razmirice unutar tih naroda. Isto važi i za sve međunacionalne sukobe u bivšoj Jugoslaviji. To nije slučajno. Zapravo, to je često uzrok okršaja koji su naizgled etnički motivisani. Preko sukoba na Kosovu, teško posustali Milošević je pre 15 godina poslednji put uspeo da ujedini narod. A sva energija Albanaca danas je usredsređena na samoopredeljenje – 'potpuno samoopredeljenje' i međunarodno priznanje. Političari uopšte ne razmišljaju o tome šta će početi da rade kada konačno steknu samostalnost.

Ceremonijalno pomirenje koje sada doživljavamo na Balkanu podjednako je daleko od svakodnevnog života kao i takozvani sveti rat koji su elite vodile međusobno. Nije slučajno to što su na Kosovu na obe strane isti oni ljudi koji su nakon velikog rata inscenirali veliki mir: kod Albanaca – Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, ranije važne vođe zlokobne 'Oslobodilačke vojske' ili UČK, kod Srba – Ivica Dačić, nekadašnji Miloševićev portparol i Aleksandar Vučić koji je ranije širio radikalnu mržnju. Obe strane se dobro poznaju, što je možda i praktično. Ali pomalo je mučno što baš oni moraju da pregovaraju o trajnom rešenju za budućnost. Oni se najbolje razumeju u igre moći.

Vojne vođe sa svih strana su još tokom devedesetih učestvovale u međunarodnim konferencijama, planovima o miru i ključnim pregovorima. Tako su hteli zapadnjački mirotvorci, po principu – u paklu je đavo pozitivan lik. Ali Balkan danas nije više pakao. Više se ne isplati nadati se da će gospodar podzemnog sveta pokazati malo razumevanja, ako prema njemu svi budu fini. Danas nade počivaju na ljudima u regionu, a ima ih mnogo, kojima je dosta igre čiji je cilj moć. Ti ljudi žele da razgovaraju o poslu, vodovodu ili prostornom planiranju, a ne o državama ili njihovim granicama. 'Proces pomirenja' na Kosovu njih za sada zaobilazi. Veliki potezi država i vlada neće doneti pobedu građanima Kosova – ni Albancima ni Srbima ni pripadnicima manjina. Dok traju igre nacija njihovi banalni interesi nisu predmet pregovora.“

Pripremio: Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković