Nema sankcija za četničke pretnje
11. mart 2019.
„Biće opet pakao i krvava Drina, evo idu četnici sa srpskih planina“, poruka je skupa neofašističkog „Ravnogorskog četničkog pokreta“ koji je u Višegradu u nedelju (10.3.) slavio ratnog zločinca iz Drugog svetskog rata, četničkog komandanta Dragoljuba (Dražu) Mihailovića.
„Zastrašujući su bili prizori u Višegradu. U gradu živih lomača sve je podsećalo na devedesete, od zastava sa mrtvačkim glavama, do uniformi i četničkih oznaka. Ima li iko u Bosni i Hercegovini, u međunarodnoj zajednici, da ovo zaustavi? Ovo je sramota za celo čovečanstvo, posebno za poštene Srbe u Višegradu. Verujte, i od nekoliko višegradskih Srba sam čula da su preplašeni zbog četničkih uniformi i mrtvačkih glava“, govori predsednica Udruženja „Žena-žrtva rata“ Bakira Hasečić.
Strah među povratnicima
Ona za DW kaže da Bošnjaci u Višegradu koji su preživeli ratne zločine iz devedesetih godina, sada ponovo strahuju za svoju bezbednost, posebno zbog odsustva adekvatne reakcije vlasti u Republici Srpskoj. I potpredsednik RS Ramiz Salkić osudio je entitetsku policiju i vlasti jer ne sprečavaju raspirivanje nacionalne mržnje i pretnje „novim pokoljima“.
„Ako vlasti ovog entiteta zaista misle da idu ka Evropskoj uniji kako govore, onda moraju da zabrane delovanje i okupljanje ovakvih neofašističkih organizacija koje se dovode u vezu sa teškim ratnim zločinima, ne samo tokom agresije na BiH devedesetih godina, već i sa zločinima u Drugom svetskom ratu. Vlasti moraju da zabrane delovanje Ravnogorskog četničkog pokreta ako žele da grade društvo u kojem svi građani imaju jednaka prava. Poruke ovog pokreta nisu dobronamerne, a očito je da su pretnje upućene Bošnjacima u BiH, posebno u Višegradu, gde su počinjeni teški ratni zločini“, kaže Salkić za DW.
Osude nevladnih organizacija i „međunarodne zajednice“
Jedan od osnivača Srpskog građanskog veća (SGV) – Pokret za ravnopravnost u BiH Sretko Radišić protiv je svih vojnih i paravojnih formacija koje su vršile zločine nad nedužnim civilnim stanovništvom. „Među njima su i četnici koji su i u Drugom svetskom ratu, kao i ratu devedesetih godina, počinili velike ratne zločine, posebno nad Bošnjacima. Zato SGV osuđuje postrojavanje u Višegradu, smatrajući da je taj čin ponovo pretnja Bošnjacima i unošenje nove nesigurnosti na ovom području. Uz osudu, pozivamo i na zabranu delovanja profašističkih organizacija na prostoru BiH, u ovom slučaju četnika“, kaže Radišić za DW.
Postrojavanje četnika u Višegradu i poruke sa tog skupa osudili su mnoge političke partije i zvaničnici u Federaciji BiH i predstavnici međunarodne zajednice. Na Tviteru su se, pored ostalih, oglasili ambasador Velike Britanije u BiH Metju Fild, američka ambasada u BiH i OHR, dok je šef delegacije Evropske unije u BiH Lars-Gunar Vigemark naveo da „uznemirujuća dešavanja u Višegradu, koja glorifikuju nasilje i podstiču na mržnju, samo udaljavaju multietničku BiH i öitav region od pomirenja i evropskih principa i vrednosti tolerancije“.
Na Tviteru se oglasio i portparol Saveza nezavisnih socijaldemokrata Radovan Kovačević. On je napisao da ga je sramota činjenice da se u RS postrojavaju bilo kakvi četnici, nazivajući pri tome RS „svojom državom“.
Zakonska osnova za delovanje
Reagovali su svi, osim onih koji su morali da spreče raspirivanje međunacionalne mržnje – policija i vlasti RS. Pojedine političke stranke i zvaničnici pozvali su ministra bezbednosti BiH Dragana Mektića da deluje, a on je odgovorio da treba zabraniti ekstremne organizacije koje pozivaju na klanje i ubijanje, naglašavajući da ta oblast mora biti zakonski uređena.
„Ne može Ministarstvo pravde nekome da odobri da postane udruženje građana, a da mu onda Ministarstvo bezbednosti zabranjuje delovanje. Ako neko udruženje izlazi van okvira zakonskog ponašanja, mora se reagovati i poništiti njegova registracija“, rekao je Mektić.
Federalni ministar unutrašnjih poslova Aljoša Čampara napominje da su na skupu u Višegradu izrečene preteće poruke i da je reakcija neophodna, s obzirom na to da Krivični zakon BiH jasno predviđa sankcije za izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje razdora i netrpeljivosti. „U članu 145 jasno se kaže da će se onaj ko javno izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mržnju, razdor ili netrpeljivost među konstitutivnim narodima i Ostalima, kao i drugima koji žive ili borave u BiH, kazniti kaznom zatvora od tri meseca do tri godine“, pojasnio je Čampara.
Revizionisti na delu
Ravnogorski četnički pokret u Višegradu slavio je Dragoljuba Dražu Mihailovića, vođu četnika iz Drugog svetskog rata koji su sarađivali sa nemačkim i italijanskim okupacionim snagama, ali i ustašama iz takozvane Nezavisne države Hrvatske. Na brdima iznad Višegrada sveštenici Srpske pravoslavne crkve služili su parastos Mihailoviću, koji je u bivšoj Jugoslaviji osuđen zbog najtežih ratnih zločina. Mihailović je u Srbiji rehabilitovan, ali je taj proces, prema tvrdnjama kritičara, utemeljen na falsifikovanju istorijskih činjenica.
I četničko okupljanje u Višegradu predstavlja samo delić procesa istorijskog revizionizma koji je na ovim prostorima izuzetno snažan skoro trideset godina, kaže za DW izvršni direktor Helsinškog odbora za ljudska prava Branko Todorović. „Tobožnji istoričari i ideolozi nacionalizma i šovinizma, zajedničkim snagama su uspeli da izjednače fašističke saradnike sa borcima protiv fašizma. Pred sudovima u Beogradu vođeni su procesi rehabilitacije koji su imali za cilj, ne samo da rehabilituju zločince i fašističke saradnike, nego da ih prikažu kao nedužne žrtve i borce za slobodu. Revizionizam se iz politike, preselio u udžbenike, medije, umetnost i postao deo naše stvarnosti, opterećene neznanjem, predrasudama, mitovima, mržnjama i strahovima“, kaže Todorović.
Gde su antifašisti iz RS?
On ističe da iza isprazne fraze o „slobodi okupljanja“ vlast prećutno podržava poruke i sve ono što četništvo simbolizuje, šovinizam, mržnju, zločine, te njihovu relativizaciju i prikrivanje.
„Sa posebnom zabrinutošću možemo se zapitati koja osećanja u BiH, kod žrtava i njihovih porodica i kod povratnika, izazivaju crne uniforme i simboli pod kojima su počinjeni zločini. Naravno, strah i nepoverenje, ponovno poniženje i neizvesnost. A vlast, umesto da uspostavi i oživi proces utvrđivanja istine i suočavanja sa njom, sve čini da puteve pomirenja i normalizacije života učini težim i daljim“, kaže Todorović, ističući da je razočaran i ćutanjem Srba antifašista u Republici Srpskoj.