Nema trošenja nezarađenog
14. decembar 2017.
Rasprava o predlogu budžeta za narednu godinu u srpskom parlamentu predstavlja na neki način sliku i priliku srpske politike: tokom rasprave umesto o budžetu u srpskoj skupštini se polemisalo o diktaturi, Pinočeu, pevanju uz gusle, pudrijerama i donjem vešu ministarki, bilo je i navodnih pretnji šamarima, a urlanje, dobacivanje i korišćenje mobilnih telefona više niko i ne registruje. Stoga i ekonomski analitičar Miša Brkić za DW kaže „kako je predlog budžeta mnogo ozbiljniji dokument nego što izgleda rasprava u parlamentu. Čini mi se da su poslanici i vlasti i opozicije na dosta neozbiljan način shvatili tu raspravu, i pokazali kako je parlament marginalizovan u srpskoj varijanti demokratije. A što se tiče samog budžeta Brkić smatra „kako se Vlada potrudila da napravi jedan pristojan predlog budžeta. Veoma svetla tačka u tom budžetu je deficit, koji je vrlo mali u odnosu na sve prethodne budžete koje je Srbija imala. Time je Vlada poslala jednu dosta važnu poruku da se ne može trošiti ono što nije zarađeno“.
(Pre)mala stopa rasta
Može se reći da je predlog budžeta realističan, ocenjuje za DW ekonomista Saša Đogović. „Takođe se može reći da on ima i razvojnu komponentu, jer se u značajnoj meri povećavaju sredstva za kapitalna ulaganja. Kao razvojna komponenta se može posmatrati i povećanje plata i penzija, što bi trebalo da podstakne potrošnju. Ako tome dodamo i indirektne efekte koji se mogu postići najavljenim državnim projektima u stanogradnji, infrastrukturi, povećanim izvozom i rastom turizma i maloprodajnog prometa, moguće je da se ostvari i predviđena stopa rasta BDP-a od 3.5 procenta“. Ali, dodaje Đogović, problem je što je Srbiji potrebna još veća stopa rasta, od možda najmanje 7 posto, kako bismo nekako uhvatili priključak sa pojedinim zemljama Evropske unije (EU).
Ako se ipak pogleda nešto malo pažljivije unutar budžeta, odnosno raspodele unutar budžeta, tu bi se već mogle naći pojedine primedbe, skreće pažnju Miša Brkić. Kako Brkić primećuje, srpska Vlada je u 2018 godini predvidela veliko povećanje budžeta za vojne potrebe. „Mi ne znamo, naravno, tačnu strukturu tih izdvajanja, ali najviše toga će verovatno otići na naoružanje. To ne uliva neki poseban optimizam, jer se iz toga može zaključiti da je na delu nova militarizacija Balkana. A to je negde u neskladu sa pomirljivim tonovima koji stižu iz Beograda prema susedima, a i iz susednih država. Ispada kao da se neka pretnja vojnom silom nadvija nad Balkanom".
Reforme na čekanju
Kao značajan detalj Brkić navodi i nespremnost Vlade da sprovede ono što od nje zahtevaju svi, od domaćih preduzetnika do međunarodnih finansijskih institucija, a to je duboka i temeljna reforma javnog sektora. „Velika suma novca je predviđena za subvencije državnim firmama. To restrukturiranje i privatizacija se odlažu za neko dalje vreme i pokazuju da Vlada, nakon uspešne finansijske konsolidacije, nema snage da krene dalje u reforme".
Reformu javnog sektora kao ključnu za održivu finansijsku stabilnost i dalji napredak vidi i Saša Đogović. Đogović kaže „da se to najpre odnosi na Elektroprivredu Srbije (EPS), koja je neodgovornim upravljanjem povukla BDP naniže tokom ove godine. A za njim su Srbija gas, Resavica, MSK, Petrohemija, Azotara, RTB Bor...Znači, kada bismo sva ta preduzeća preveli na tržišno poslovanje i samoizdržavanje, bez pomoći države, onda bi ta preduzeća mogla da budu i generatori nekih novih investicija“.
2018- godina istih problema
Ekonomisti su već više puta pohvalili srpsku Vladu za makroekonomsku stabilnost, ali se u istom dahu upozorava da je Srbija ostala sa istim problemima koje je imala i ranije: niske investicije kao rezultat lošeg pravosuđa, nepoštovanja ugovora i korupcije. Zato se i rast BDP vrti oko jedne te iste niske cifre, i ne omogućava dalji privredni napredak. „Te primedbe su tačne, kaže Saša Đogović, i one imaju veze sa kompletnim ambijentom za poslovanje. Osim što se sudstvo mora distancirati od izvršne vlasti, potrebno je uraditi i neke druge stvari. Moraju se, na primer, smaniji poreski i parafiskalni nameti, mora se skratiti predugačak proces priključenja na električnu mrežu, mora se voditi sistemska borba protiv sive ekonomije, mora se uvesti i elektronska uprava, koja utiče na smanjenje korupcije".
Miša Brkić zato i dodaje da spor rast BDP nepogrešivo pokazuje da Srbija nema dobar poslovni ambijent. „A na to ukazuju i poslovni ljudi, kako domaći tako i strani. U državi u kojoj privredni sporovi traju i po deset godina nema sigurnosti, i to je razlog za nedostatak investicija. Drugi razlog je što i sama država malo investira, jer udeo investicaja države Srbije je oko 3 do 3.5 posto, a u drugim sličnim zemljama tranzicije je nekih 6 posto BDP-a. U budžetu za 2018 jesu predviđena neka veća sredstva za ulaganja u infrastrukturu, ali to ćemo tek da vidimo kako će ići“, napominje Brkić.
Stanovi bez kupaca
Dosta pažnje je uoči rasprave o budžetu izazvala i najava vlasti kako će se za potrebe vojske, policije, Bezbednosno informativne agencije (BIA) i čuvare zatvora graditi stanovi čija bi cena po kvadratu iznosila 500 evra. Pored toga, u budžetu za narednu godinu predviđeno je milijardu dinara za kupovinu prvog stana. Saša Đogović smatra da će taj proces najverovatnije započeti naredne godine, ali da još uvek ne možemo znati u kojoj meri će to uticati na sve one koji će učestvovati u tom lancu stanogradnje, jer je to dugoročan proces koji će trajati godinama. Miša Brkić sa druge strane ističe kako je dobro što će se iz budžeta ohrabrivati mladi ljudi da kupe stan na kredit, ali da je loše što država namerava da se bavi stanogradnjom. „Vlada time ne bi trebalo da se bavi, jer postaje nelojalna konkurencija firmama koje se time bave. Poslednji veliki promašaj tog tipa se desio u vreme vlasti Borisa Tadića, kada su građeni stanovi u naselju Stepa Stepanović- to je bio veliki fijasko za državu, jer ni do danas svi ti stanovi nisu prodati“, podseća Miša Brkić.