Nema više istočnih i zapadnih Nemaca
3. oktobar 2014.Nemci nisu presrećni što je 3. oktobar nacionalni praznik. Datum je odabran čisto tehnički, pre 24 godine, zato što su tako hteli ondašnji rokovi za izbore. Iz toga se nije rodilo pravo praznično raspoloženje. No, Dan ujedinjenja je i pored toga dobra prilika da se svake godine razmotri dokle se sa tim ujedinjenjm odmaklo. Svake godine, o tome govore i statistike. Kada pogledamo u njih 24. put, vidimo da je ekonomska snaga „novih saveznih država“ još uvek za trećinu manja od onih na zapadu zemlje. Istočni Nemci u proseku bitno manje zarađuju. Zato duplo manje i imaju. Samo je svaki peti zapadni Nemac putovao u istočne krajeve. Ujedinjenje? Nije nego.
Doduše, ni ekonomska snaga nekih zapadnonemačkih regiona nije veća. Penzije su znatno niže u Zapadnoj nego u Istočnoj Nemačkoj – pri znatno višim troškovima života. Infrastruktura na zapadu zemlje trune; žene svuda u Nemačkoj zarađuju manje od muškaraca, a teško da će se naći neki žitelj Gornje Bavarske koji je bar jednom u životu bio u Donjoj Saksoniji.
Razlike nisu nestale; sada su samo svuda prisutne. Istočni i zapadni Nemci jedni druge smatraju sasvim drukčijim, ali su im u životu važne iste stvari: prihodi, prijatelji, porodica, partneri. A sloboda koja im je najvažnija jeste sloboda mišljenja.
Radujmo se!
Zato mislim da je vreme da pridamo veću važnost onome što nam je zajedničko nego onome što nas razdvaja. Na primer, sada je većina Nemaca protiv povećanog vojnog angažovanja Nemačke u inostranstvu, a za povećanje diplomatskih napora u rešavanju kriza. Vreme je da građani najmnogoljudnije i najjače ekonomske nacije u Evropi postanu svesniji svoje odgovornosti i da se suoče sa svojom ulogom. Koliko god pojam „nacije“ bio težak na pozadini njegove zloupotrebe u nemačkoj istoriji, mladi ljudi u ovoj zemlji ne vide sebe više kao istočne ili zapadne Nemce, već samo kao Nemce i Evropljane.
Zbog toga, naravno, ne moramo da menjamo naziv Dana nemačkog ujedinjenja. Radujmo se zbog toga što niko ni u zemlji ni van nje ne razmišlja ozbiljno o ponovnom razbijanju tog jedinstva. Radujmo se zajedničkom prazniku i – slavimo ga!