Nemačka bi trebalo da plati reparacije
8. novembar 2018.
DW: Atina i Varšava smatraju da pitanje reparacija nije okončano. Šta su najvažnije razlike u reparacionoj politici i dužnosti kada je reč o Grčkoj i Poljskoj?
Karl Hajnc Rot: Uništavanja u Poljskoj su bez sumnje bila najveća. Tamo su Nemci postupali sa sistematskim planiranjem, sa generalnim planom za Istok. Hteli su da germanizuju Poljake. Drukčije je bilo u Grčkoj, gde su Nemci samo hteli da postave mornaričke i vazduhoplovne baze u Solunu i na Kritu. Tražili su i mogućnost kolaboracije. No, odlučnost otpora ih je pregazila i onda su bezumno počinili masakre, iza kojih, doduše, nije bilo plana.
Uz to dolaze brojke. U Poljskoj su nacistički okupatori ubili 5,4 miliona civila, u Grčkoj - 330.000. Kvantitativna razlika se odnosi i na druge aspekte. Kako Poljska, tako je i Grčka doživela sudbinu takozvanih malih Saveznika. Oni su, kada je reč o reparacionoj politici, gurnuti na obod i to je tako ostalo do danas.
U svojoj knjizi o reparacijama za Grčku, počeli ste zajedno sa početkom dužničke krize i ideja Vam je bila da se dug poravna okupacionim obveznicama na koje je prinuđena Grčka nacionalna banka. Koliko je realističan bio taj predlog?
Bilo je u njemu nečega, ali sam ja od njega odstupio. Predlog potiče, između ostalog, od ekonomista koji su podsetili nemačku vladu na veliki otpis dugova. Londonskim sporazumom o dugovima, Saveznoj Republici Nemačkoj je otpisano više od 50 odsto svih dugova. Sada smatram da se radi o različitim problemima. Obeštećenje je etički problem i ne sme biti povezan sa aktuelnim ekonomskim problemima. U novom izdanju diskutujem i sa ekonomistima koji su u svojim proračunima reparacionih dugova pošli od vrednosti uništenog i humanitarne štete pa su to pretvorili u fiktivan kredit i onda dodali kamatu. Na taj način se reparaciona šteta komercijalizuje. Mi u sopstvenim proračunima nismo uzeli u obzir kamatu. To je za reparacione poverioce hendikep, ali je neoborivo.
Do kojih brojki ste došli?
Osnovna vrednost svih uništavanja i štete iz Drugog svetskog rata za koju su odgovorni Nemci, nešto je manja od 500 milijardi dolara prema stanju cena iz 1938. To je danas govoto 7,5 biliona evra bez kamata. Za Poljsku smo izračunali 78 milijardi dolara za 1938. To je danas bilion evra. Za Grčku je današnji iznos 190 milijardi evra. Pošto nismo računali kamatu, u slučaju Grčke je to dosta manje od zvaničnih brojki koje se kreću oko 380 milijardi evra. Neće biti moguće da se taj dug poravna u tom obimu. Uvek će se raditi samo o poravnanju malog dela, možda desetine ili petine, jer Nemačka ima obavezu da plati obeštećenje.
Ima i ideja da se umesto reparacija govori o obeštećenju za određene grupe žrtva ili renoviranju određenih građevina.
To nije loš predlog. Na jednoj konferenciji u Varšavi u septembru iznet je podatak da u Poljskoj još uvek živi oko 40.000 bivših poljskih logoraša koji nisu dobili obeštećenje jer nisu Jevreji. Oni su uglavnom siromašni i bolesni. Savezna Republika Nemačka bi sada morala da pokaže dobru volju i da im plati dodatak na penziju. A i da im renovira zgrade i izdvoji novac za poljske spomenike i memorijalne centre. To bi bio prvi korak.
Početkom 2018. su se poljski i nemački ministar spoljnih poslova saglasili da bi diskusijom o reparacijama trebalo da se pozabave stručnjaci. Da li je konferencija u Varšavi koju je organizovao Vest-institut (Instytut Zachodni) bila početak tog procesa?
Nadam se. U početku sam imao velike rezerve; različiti istoričari su me upozoravali da će me instrumentalizovati. Postoji ova aktuelna politička diskusija, ali zahvaljujući mojim kontaktima sa poljskim istoričarima od 80-ih godina znam da je to pitanje nezavisno od konjunkture bilo koje od sadašnjih vlada. Zbog toga sam otišao tamo. Bila je to delimično turbulentna naučna diskusija, ali bila je otvorena i fer. Postavili smo osnov za rad.
Nemačka vlada priznaje moralnu krivicu za nacističke zločine, ali pitanje reparacije smatra zaključenim. Odgovoriti na zahteve neke zemlje - to bi bilo kao da se otvara Pandorina kutija.
Ta kutija se mora otvoriti. To mogu biti samo prvi koraci, u pravcu Grčke i Poljske. Ima još zemalja u kojima su pokrenute slične inicijative: Češka, Mađarska, Italija, bivša Jugoslavija i drugi. Mislim da se tu radi o multilateralnom rešenju. Optimalan bi bio zajednički postupak Grčke, Poljske, bivše Jugoslavije, Italije i drugih na jednoj multilateralnoj konferenciji kao priključak ugovoru 2+4. Taj ugovor je faktički bio mirovni ugovor iz kojeg je izostavljeno pitanje reparacije. To je bila odluka na štetu država koje ga nisu potpisale. U tom slučaju on za te zemlje nije obavezujući. To je jasno u smislu međunarodnog prava. To zna i nemačka vlada. Ona zna da reparacioni dug ne zastareva. On nije poravnat; on je i dalje otvoren. Berlin se najviše pribojava da će "mali Saveznici" nastupiti zajednički. Postoji i telo za to, to je OEBS. On ima arbitražnu komisiju koja očigledno još nikada nije ni sazvana. A njena prednost bi bila u tome da i zemlje koje nisu u EU (kao što su Belorusija ili Ukrajina), dođu za pregovarački sto.
Parlamentarni odbori Grčke i Portugalije su najpre hteli da sarađuju. Ali, bili su razočarani ambicijama Sirize u pitanju reparacije. Šta će biti sada?
Izgleda da se sada zaista počinje sa inicijativom. Najpre će biti objavljen završni izveštaj grčkog parlamenta. Nadam se da će uskoro i poljski parlament, oba ta parlamenta, doneti odluku da sa tim završnim izveštajima krene u pregovore. Poljska i Grčka su promoteri u tom postupku. Druge zemlje su se povukle. Češka je, na primer, izjavila da neće podržati Poljsku, a to se, inače, desilo posle posete jednog nemačkog visokog političara. Bio sam stvarno razočaran zbog Sirize. Do uzmicanja mora da je došlo pod enormnim pritiskom. Meni je jasno da nijedna pojedina zemlja, ni Grčka ni Poljska, nije sama u stanju da izvrši toliki pritisak na nemačku hegemonijalnu silu da bi ova izrazila spremnost da se upusti u takve okršaje. Samo koordinisan postupak ima šansu.
Diskusija o reparacijama u Poljskoj teče vrlo emocionalno. Da li je tako i u nemačkim stručnim krugovima?
Mene masovno napadaju i denunciraju. Bilo je laži u prikazima knjige. S druge strane, na promocijama sam imao širok odziv. Ali, preovladava - ćutanje.
Dr Karl Hajnc Rot, istoričar i medicinski radnik, radi u Fondaciji za socijalnu istoriju 20. veka u Bremenu.