Nemačka, EU i ruska nafta 

Koliko bi zabrana uvoza mogla da pogodi Nemačku i EU? „Ako rafinerija u Švetu više ne bude dobijala rusku naftu preko gasovoda Družba, veći deo istočne Nemačke više uopšte neće funkcionisati", rekao je jedan insajder za nemačke novine „Handelsblat". 

EU i crno zlato iz Rusije 

EU je 2019. četvrtinu svojih potreba za naftom dobijala od Rusije. Nemačka pokriva oko 36 odsto svojih energetskih potreba sa ruskom naftom, čime se pozicionira negde u sredini u Evropi na listi zemalja koje uvoze naftu iz Rusije. 

Drugačije je na Malti, na Kipru i u Grčkoj. U Grčkoj nafta čini više od polovine energetskog snabdevanja, prema zvaničnim evropskim podacima. Na Malti i na Kipru potrošnja ruske nafte je više od 80 odsto. Veliki deo uvoza energenata u ovim zemljama dolazi iz Rusije zbog geografske blizine.

U najnovijim pregovorima o sankcijama na nivou EU, Mađarska, Nemačka i Austrija su se posebno ogradile od bojkota ruske nafte. Švedska, Danska i Finska takođe odbijaju da načine taj korak. 

Sve u svemu, u Evropi je teoretski lakše zameniti naftu nego gas, jer se ona relativno lako utovaruje u tankere i transportuje širom sveta, kaže za DW Kaj Ekert iz Energetske informacione službe. Za razliku od takozvanog tečnog gasa, infrastruktura prevoza nafte je dostupna. Međutim, nafta bi zbog toga mogla da poskupi. 

Naftna diplomatija u vreme rata 

Ipak, postavlja se pitanje da li je naftu uopšte moguće zameniti u kratkom vremenskom periodu. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), EU je iz Rusije uvozila 2,2 miliona barela sirove nafte i 1,2 miliona barela naftnih derivata  - svakog dana 2021. godine. Ekert pretpostavlja da je moguće nabaviti te količine nafte iz drugih regiona. 

Nemačka i EU trenutno traže alternative. Nemački ministar ekonomije, Robert Habek, nedavno je boravio u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Sledeći na listi za posetu bi mogle da budu Venecuela ili Iran. To bi eventualno dovelo do toga da se sankcije prema ovim zemljama ponište. 

A tu je i OPEK (Organizacija zemalja izvoznica nafte). Kratkoročno, ovaj naftni kartel bi mogao da proizvede dodatnih dva miliona barela, kaže Barbara Lambreht, ekspertkinja za sirovine iz nemačke banke „Komercbank"  na pitanje DW-a. Ali, Lambreht navodi da članstvo Rusije u proširenom krugu OPEK+ predstavlja problem.  

„Do sada nije bilo rizika od prekida u saradnji, već se umesto toga postepeno čeka na proširenje proizvodnih kapaciteta nafte." Generalni sekretar OPEK-a nedavno je odbio mogućnost prekida saradnje sa Rusijom. Ne može tako jednostavno da se zameni ruski uvoz u Evropskoj uniji. 

Nafta je Putinov glavni izvor prihoda 

 Ruski prihodi od nafte činili su oko 30 odsto državnog budžeta prošle godine. Poređenja radi - gas, koji je mnogo teže zameniti, čini samo šest odsto godišnjeg budžeta u Rusiji. Prema proračunima evropske nevladine organizacije „Brugel", EU trenutno uvozi naftu u vrednosti od 450 miliona evra dnevno. Nedostatak ovog prihoda mogao bi značajno da oslabi Moskvu. 

Kratkoročno i srednjoročno, Rusija se trenutno nalazi u tranzicionoj fazi sličnoj onoj u EU. Centralno pitanje je sada da li Moskva može da proda ruske rezerve nafte koje postaju dostupne. „Možda će biti potrebno da dođe do sniženja cena, ali nafta će nastaviti da nalazi svoje kupce", kaže Kai Ekert iz Energetske informacione službe.  

Pitanje cene 

Kina bi u tome mogla da odigra ključnu ulogu. Glad za energijom je i dalje velika. Iz „Komercbanke" se navodi da je Indija već kupila „značajne količine".

Ipak, novi kupci se sporo pronalaze, smatra Barbara Lambreht, ekspertkinja za sirovine u toj banci. Dnevna proizvodnja nafte u Rusiji je opala. Sa novim partnerima, trgovački putevi bi bili duži i kao rezultat toga, tankeri bi bili duže na putu, navodi ona i dodaje da bi to predstavljalo logistički izazov. Osim toga, mnoge brodarske kompanije trenutno ne pristaju u ruske luke iz razloga bezbednosti i reputacije. 

Međutim, većina eksperata se slaže da bi zabrana uvoza nafte u EU mogla još više da podigne cene. Za Rusiju bi rast cene nafte mogao da nadoknadi nedostatak prihoda od izvoza iz EU. Ako bi se to dogodilo, željeni efekti vršenja pritiska na Rusiju bi nestali. Ali ako bi Rusija zaista srednjoročno prodala znatno manje nafte i cena bi se stabilizovala, te bi time cilj EU bio postignut i Putin bi trpeo posledice. 

Nemačka ima rezerve 

U svakom slučaju, dani jeftine nafte koja pristiže iz ruskih cevi su odbrojani.

Ministar ekonomije Habek želi da Nemačka bude „praktično nezavisna" od uvoza ruske nafte do kraja godine. Još uvek je nejasno kako to postići. Proširenje infrastrukture obnovljivih izvora traje duže, a alternativni izvori još nisu dogovoreni. Situacija će verovatno biti slična u mnogim zemljama EU. 

Ipak, ukoliko bi došlo do prestanka uvoza nafte ranije nego očekivano, Nemačka poseduje nacionalnu rezervu koja je nastala zbog naftne krize - pre 50 godina.

Prema dokumentu Ministarstva ekonomije, koji citira „Handelsblat", ovo bi moglo da premosti period od 200 dana bez ruske nafte. Međutim, studija takođe pokazuje da kvalitet sirove nafte i opcije transporta nisu bile uključene u planiranje. Inenadna zabrana uvoza ruske nafte bi pak stvorila probleme za celu Istočnu Nemačku. 

Ipak, ekonomska šteta bi bila podnošljiva, barem za Nemačku. Ali otpor prema bojkotu nafte u Berlinu ima veze i sa sa sveobuhvatnim strahom od Putinove kontrareakcije. Neki se pre svega plaše da bi Putin isključio gas ako bi EU prestala da uvozi naftu. To bi imalo ogromne posledice po mnoge zemlje, posebno Nemačku. 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.