Nemačka: Gde su milijarde namenjene obnovi Artala?

Snimci bujice i poplave u dolini reke Ar pretprošlog leta su obišle čitav svet. Odmah potom su na lice mesta došli i političari i redom obećavali pomoć "bez mnogo komplikacija". Pomoć je zaista odobrena - oko 15 milijardi evra, ali jedva pet odsto tog novca je potrošeno.

To se i danas vidi u pogođenom području: ruševine, srušeni mostovi i uništeni putevi. Neke kuće su još uvek pune mulja. Brojni stanovnici nemaju snage da se upuste u obnovu - zapravo u iscrpljujuću birokratsku bitku da bi od države dobili nadoknadu bar za deo troškova.

pročitajte još: Godinu dana od poplava: „Srećni smo što smo preživeli“

Dobar primer je gospođa Rita Neles koju su posetili novinari javne televizije ARD. Njoj pripadaju dve kuće u mestu Dernau nedaleko od reke. Sve je bilo poplavljeno i sa suprugom je neko vreme bila beskućnica. Sad žive nekoliko ulica dalje i još uvek imaju samo ono što su dobili od donacija.

Za obnovu nemaju ni snage ni novaca: "Moj muž i ja ne možemo da spavamo od briga. Njemu su 82 godine, oboje smo bili bolesni, a i mom sinu je sve to jednostavno previše."

Žive od vrlo skromne penzije - mislili su da će živeti od iznajmljivanja kuća koje su uništene. Nisu bili osigurani, a čitava prva rata pomoći od države je potrošena samo na čišćenje i odvoz uništenog. Sad za svaki obavljeni rad moraju priložiti račun majstora, ali najpre sve moraju oni da plate. A taj novac jednostavno nemaju.

Velike muke gradonačelnika

Slična je situacija mnogih stanovnika u dolini reke Ar. Poplava je uništila oko 9.000 kuća i veliki deo infrastrukture. Kancelar Olaf Šolc obećao "brzu i nebirokratsku pomoć", predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer im je obećao da neće biti zaboravljeni. Brzu i primerenu pomoć je obećala i predsednica pokrajinske vlade Malu Drajer. Ali zašto je onda jedva dvadesetina od obećanih 15 milijardi zaista potrošena - iako novinarima ARD-a u vladi pokrajine Porajnje-Palatinat tvrde kako je odobreno "nekih 90 odsto" prispelih zahteva?

Za odgovor je dovoljno da se čuje šta kaže Udo Adrijani, gradonačelnik varošice Miš. On je i sam građevinski preduzetnik, u tako malom mestu položaj gradonačelnika je samo počasna dužnost. Međutim on kaže da se posao gradonačelnika sada mora raditi danonoćno, jer je zadužen za

uklanjanje štete u iznosu od nekih 12 miliona evra. Napisao je već na desetine zahteva za pomoć, za dečja igrališta, mostove i puteve, sve do obnove nadstrešnice autobuske stanice. Ali ova birokratija ga već dovodi do ludila: "Najveći problem je što za svaki pojedini posao morate da postavite poseban zahtev. A taj zahtev mora da sadrži stručnu procenu ovlašćene inženjerske kancelarije, pregled troškova i mnogo papira i planova."

"Nemoj slučajno da nešto napišeš pogrešno!"

Na primer dečje igralište: ono je tamo uvek bilo i žele samo da ga obnove. Ali ne, to nije tako jednostavno. Kaže da uvek samo čuje da se ne može ovo ili ono. "To je čista frustracija. Svi želimo da što pre obnovimo naše mesto, da bude kao što je bilo, ali je sve to velika muka."

Slično govori i Helmut Lusi, gradonačelnik obližnjeg mesta Šuld: „Cela situacija je takva da kao mali gradonačelnik uopšte nisi dorastao problemima.Tu je toliko pravnih pitanja, a ako na samo jedno pošalješ pogrešan odgovor, onda se na tebe obruši lavina i pitaju te zašto si to uradio."

I njihov kolega Jirgen Švarcman, gradonačelnik Heningena, samo može da potvrdi: novac je tu, ali ga ne možeš dobiti. "Potreban nam je neki poseban propis o o području pogođenom katastrofom", kaže on i dodaje da su nužne i olakšice u postupku, inače nikada neće sve biti obnovljeno. Osim toga, ističe da su i nadležne službe pretrpane poslom.

Ministar unutrašnjih poslova pokrajine Porajnje-Palatinat Mihael Ebling može da razume nezadovoljstvo i nestrpljenje pogođenih. Ali potpuno bez papirologije ne ide, kaže. I objašnjava da je bilo mnogo primera u takvim situacijama da novac prvo ode prevarantima, a ne ljudima koji su pretrpeli štetu. Pravila mora biti, ali bi morala da budu jednostavna, kaže Ebling. On dodaje da se mora ubrzati postupak "kako bi se znatno podstakla obnova."

I nemačka vlada je svesna problema: Ministarstvo gradnje predlaže brzi postupak u određenim područjima u slučaju katastrofe. Trebalo bi da se predlog tog zakona nađe pred poslanicima Bundestaga već krajem aprila. Hoće li tako obnova doline reke Ar biti brža? Gradonačelnici s kojima smo razgovarali su nepoverljivi: čuli su baš svašta, ali uvek na kraju ostanu sami sa svojom nevoljom.

dd,aš,(ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.