Nemačka i dalje bez Strategije nacionalne bezbednosti

Jedino što je do sada javno poznato jeste da dokument ima 37 stranica i da je mesecima bilo svađa. Zbog toga je uvek iznova bilo odlaganja. I možda je zato ambiciozni, sveobuhvatni pristup Strategiji nacionalne bezbednosti razvodnjen. Možda će se o tome više znati 14. juna. Tada bi nemačka vlada trebalo da raspravlja o bezbednosnoj strategiji, a dan kasnije i Bundestag.

Vladajuća koalicija, koju čine Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP), još u jesen 2021. godine je koalicionim sporazumom najavila da će izraditi Strategiju nacionalne bezbednosti. To je bilo neokoliko meseci pre nego što je Rusija napala Ukrajinu. I pet godina nakon poslednje „Bele knjige" Bundesvera, glavnog dokumenta o bezbednosnoj i odbrambenoj politici.

„Bezbednost slobode naših života"

Kada je ministarka spoljnih poslova Analena Berbok svojim govorom sredinom marta 2022. zvanično pokrenula razvoj Strategije nacionalne bezbednosti, rat u Ukrajini je besneo tri nedelje. Kancelar Olaf Šolc je već proglasio „novu eru" i interesovanje za nemačku bezbednosnu strategiju je bilo veliko – u zemlji i inostranstvu. Cilj projekta ministarka spoljnih poslova je definisala, ni manje, ni više, nego kao „bezbednost slobode naših života".

U okviru koncepta „integrisane bezbednosti" planirano je sveobuhvatno ispitivanje spoljnopolitičkog i bezbednosnog okruženja. Taj termin obuhvata mnogo toga, objašnjava poslanik Bundestaga Johanes Arlt (SPD): „Od obrazovne i zdravstvene politike do ekologije, ishrane i finansijske politike". Arlt, koji je pre ulaska u parlament bio major Bundesvera, u intervjuu za DW zaključuje: „Dakle, imamo mnogo bezbednosnih oblasti i dimenzija sa kojima moramo da se bavimo kada govorimo o bezbednosti u celini."

Ciljevi iza kojih može da se okupi i opozicija. Razvoj bezbednosne strategije podržava i poslanik demohrišćana u Bundestagu Tomas Erndl (CSU): „Ako pogledamo kakve sve pretnje vrebaju, hibridne pretnje, lanci snabdevanja, zavisnosti – čak i što se tiče lekova – onda je jasno da nam je potrebno šire sagledavanje stvari i neophodno je pronaći odgovore". Zamenik predsednika Odbora za spoljne poslove za DW kaže da je „dobro što je vlada preuzela taj zadatak".

„Vlada se ne slaže oko ključnih pitanja"

Istovremeno, opozicioni političar ukazuje na ponovljeno odlaganje usvajanja bezbednosne strategije. Taj dokument, koji će uticati na skoro sve oblasti politike, trebalo je da bude predstavljen na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji sredinom februara. Ni naredni vremenski rokovi nisu ispoštovani. Izjalovio se i termin planiran za kraj maja. Političar stranke CSU Erndl zaključuje: „Vlada se očigledno ne slaže oko ključnih pitanja!"

Možda vlada i Ministarstvo spoljnih spolova, koji su zaduženi za izradu strategije, nisu od samog početka morali da se stave pod takav vremenski pritisak. Na kraju krajeva, to je složen proces sa mnogo učesnika, objašnjava Antonija Vit iz Hesenske fondacije za istraživanje mira i sukoba (HSFK):

„To zahteva širok proces razumevanja unutar vlade, ali i sa stanovništvom i sa stručnjacima o tome šta je zapravo bezbednosni izazov, kakve scenarije pretnji možemo očekivati u budućnosti i koja sredstva bi Nemačka želela da iskoristi za postizanje kojih ciljeva u bezbednosnoj politici. To je veoma, veoma važan politički proces". A pošto strategija utiče na sve oblasti politike, „mora da pokrije i mnoga politički kontroverzna pitanja", kaže politološkinja. To su sve razlozi za kašnjenja - i sporove.

Izvoz oružja, sajber odbrana, cilj od dva odsto

Prema informacijama novinske agencije Rojters, neslaganja postoje i kada je reč o izvozu oružja i sajber bezbednosti. Kako se novodi, Ministarstvo pravde, koje predvode Liberali (FDP) je protiv takozvanih „hakbekova" (Hackbacks). Pritom je reč o dozvoli da, nakon što ste bili meta sajber napada, i sami možete da napadate.

Spor se vodi i oko novca. Tačnije o tome da li će NATO cilj od dva odsto biti deo strategije. „Postojala je i dilema da li treba da postoji direktna ravnoteža između vojnih i ne-vojnih rashoda", objašnjava politološkinja Vit. „Dakle, da li na svaki evro potrošen za vojsku treba uložiti jedan evro za mere koje nisu vojne – tu se pre svega misli na kriznu diplomatiju, ali i razvojnu saradnju”.

Bez Saveta za nacionalnu bezbednost

Od plana o formiranju Saveta za nacionalnu bezbednost odavno se odustalo. On je mogao da posluži kao koordinaciona tačka za pronalaženje međuresornih odgovora na krize i izazove.

„Zato što je bilo neslaganja oko toga gde treba da se nalazi taj Savet za nacionalnu bezbednost", pretpostavlja Antonija Vit. Prema pisanju medija, i ured kancelara i Ministarstvo spoljnih poslova su želeli pod svojim krovom da imaju Savet bezbednosti.

Za opozicionog političara Erndla, Savet za nacionalnu bezbednost bi bio „centralna tačka" kao međuresorno koordinaciono telo. „Ali vlada je jednostavno odbacila tu tačku, jer nije mogao da se postigne dogovor", kritikuje političar stranke CSU.

Poslanik stranke SPD Arlt traži više razumevanja. I pored problema sa resornim egoizmom ministarstava, on ima još jedno objašnjenje za probleme sa izradom strategije:

„Nemamo stratešku kulturu. Strateška pitanja smo prepustili NATO poslednjih 70 godina. Imali smo konceptualne dokumente, ali nikada strategiju. To je nešto novo za nas i jedna takva promena kulture traje."

To trajanje ima barem jednu konkretnu posledicu: kada se nemačka i kineska vlada 20. juna sastanu u Berlinu na konsultacijama, neće biti gotova ni planirana nemačka strategija vezana za Kinu. Jer ona bi trebalo da bude izgrađena na strategiji bezbednosti.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.