1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Pravosuđe

Nemačka ima „ogroman problem s pranjem novca“

8. jul 2021.

Trgovina drogom i reketiranje. Besni automobili i basnoslovno skupe vile kriminalaca. To su često ključne reči kada se govori o pranju novca. Ali problem u Nemačkoj je, čini se, mnogo veći.

https://p.dw.com/p/3wC0L
Foto: picture-alliance/dpa/H. Kaiser

Već nekoliko godina Nemačka pokreće ciljane akcije protiv kriminalaca okupljenih u klanove: stalno se organizuju spektakularne racije u kojima policija upada u objekte velikih nemačko-arapskih porodica. Nekretnine, ali i luksuzni automobili, nakit i druge dragocenosti koji su verovatno kupljeni novcem stečenim kriminalom se oduzimaju i postaju vlasništvo države.

Berlinski javni tužilac je tako 2018. godine oduzeo više od 75 nekretnina velikoj obitelji Remo. Stanovi i kuće su navodno u vrednosti od deset miliona evra. Reč je o klasičnom slučaju pranja novca, u kojem se ilegalno stečene finansije, u ovom slučaju od pljački i trgovine drogom, ulivaju u legalne ekonomske tokove.

-pročitajte još: „Porodica je sve“ – arapski klanovi haraju Nemačkom

Nemačka čini „suviše malo“

Međutim, Removi na metu istražitelja nije dospeli zbog pranja novca, sumnja se pojavila u okviru postupka za druga krivična dela. „Činjenica da su berlinske vlasti taj slučaj predstavile kao jedan od najvećih uspeha u borbi protiv pranja novca za mene je loš znak“, kaže Kristof Trautfeter, naučni savetnik u „Mreži poreske pravde“.

Racija u jdnoj vili kod Leverkuzena početkom juna
Racija u jdnoj vili kod Leverkuzena početkom junaFoto: Marcel Kusch/dpa/picture alliance

Nemačka čini „suviše malo“ kako bi u većim razmerama ušla u trag onima koje vuku konce u organizovanom kriminalu, a koji u globalnim mrežama profesionalno peru novac „od krijumčarenja droge, korupcije, utaje poreza i drugih krivičnih dela“, kaže Trautfeter, koji je za „Transparensi internešenal“ vodio studiju o pranju novca u Nemačkoj.

Stotine milijardi „opranog“ novca

O tome koliko se novca „opere“ svake godine u Nemačkoj postoje različiti podaci. U studiji koju je 2016. naručilo Savezno ministarstvo finansija, navodi se suma od oko 100 milijardi evra. Evropski revozorski sud procenjuje da na nivou EU to iznosi oko 250 milijardi.

U „Transparensiju“ pretpostavljaju da su stvarne sume mnogo veće, ali ne možgu da navedu tačan broj. „Teško je proceniti“, kaže Trautfeter. „Ni obim ni struktura pranja novca nisu adekvatno istraženi“.

Veliki finansijski skandali kao što su Vajerkard, Panamski papiri, Rajski papri, poslednjih godina su pokazali da cirkulišu „stotine milijardi“ ilegalnih sredstava.

-pročitajte još: Banke peru pare i nikom ništa

Suviše lako za kriminalce

„Spisak skandala s pranjem novca povezanih s Nemačkom poslednjih godina je dugačak“, navodi se u studiji. Nemačka, ukazuje se, ima ogroman problem s pranjem novca, a protiv toga ne preduzima adekvatne mere. Problem je pre svega to što problem vlasti i političari problem ne proepoznaju.

Kao drugo, kriminalcima je olakšano neovlašćeno prebacivanje velikih količina novca u inostranstvo ili njegovo ubacivanje u ekonomske tokove preko trgovaca komercijalnom robom, onih koji se bave umetninama ili agenata za prodaju nekretnina.

Vajerkard, jedan od velikih finansijskih skandala poslednjih godina
Vajerkard, jedan od velikih finansijskih skandala poslednjih godinaFoto: Kay Nietfeld/dpa/picture alliance

Ranjivost banaka

Na trećem mestu je „anonimnost“. „Iako već 20 godina postoji propis da banke moraju da znaju ko su im klijenti, to ipak nije tako u praksi“, kaže Trautfeter. Četvrta tačka su „veoma mali istražni kapaciteti“ u Nemačkoj. Nedostaje, kako se navodi specijalizovana finansijska policija.

„Ludo je to da su u nedavnoj aferi oko nabavke maski – čak 30 godina nakon početka borbe protiv pranja novca – političari ipak primali sredstva preko anonimnih računa u Lihtenštajnu i fiktivnih firmi na Karibima“, kaže Trautfeter. „I ne može biti da vlasnici otprilike svake desete nekretnine u Nemačkoj ostanu nepoznati vlastima.“

Predlog mogućih rešenja

„Država više ne može da se oslanja samo na napore finansijskih institucija koje su dužne da prijave slučaj ako sumnjaju“, kaže Trautfeter. „Ona mora bolje da ih podrži, da podigne sveste i poveća kontrolu, ali i da na odgovarajući način sankcioniše kršenja zakona“.

U studiji se preporučuje uvođenje registra transparentnosti i nekretnina, ali i poboljšanje statistike i ciljane analize novčanih tokova. Zatim, jačanje nadzora pranja novca u finansijskom i nefinansijskom sektoru, angažovanje dodatnog osoblja u specijalizovanima državnim institucijama i povećanu saradnju na nivou u EU i na međunarodnom nivou.

-pročitajte još: Dojčebanka: Kuća od papira i skandala

Nemačka će biti na proveri od jeseni

„Ilegalni međunarodni tokovi novca više ne smeju da sigurnu luku pronalaze u Nemačkoj“, zahteva Štefan Ome, finansijski stručnjak u nemačkom ogranku „Transparensi internešenala“. On tvrdi da je Nemačka „prijemčiva“ za pranje novca i da takva situacija „podstiče paralelni globalni finansijski sistem u senci u kojem – što je ne manje važno – cveta i korupcija.“

„Transparenci“ polazi od toga da će optužbe iznesene u novoj studiji na ovaj ili onaj način doći i do Radne grupe za finansijsko delovanje (FATF) koju je još 1989. godine osnovala grupa G7 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta. Ta međunarodna organizacija postavlja svetske standarde u borbi protiv pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja oružja za masovno uništenje, i radi na tome da ih države sprovode zakonito i efikasno.

Kako ostvariti napredak?

Kada je FATF 2010. poslednji put proveravao Nemačku, ta zemlja nije ispunila toliko kriterijuma da je pretilo da će dopseti na crnu listu, kaže Štefan Ome. On očekuje da će FATF Nemačkoj i na predstojećem ispitivanju dati lošu ocenu, jer je zemlja „još uvek prijemčiva“ na pranje novca. Nemačka sada, kaže, mora da iskoristi tu proveru „kako bi konačno ostvarila napredak“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu