Nemačka industrija i gas: plan za vanredne situacije

„Moramo se pripremiti za drastičan scenario ako nam budu prekinute isporuke ruskog gasa." Generalni direktor energetskog giganta Evonik, Kristijan Kulman, zvuči zabrinuto u intervujuu za javni servis WDR o planu za vanredne situacije.

Gas i dalje stiže, ali se ubrzano radi na planovima: šta učiniti ako gas iz Rusije više ne bude stizao? Zabrinutost je pojačana spontanom konferencijom za novinare koju je ministar ekonomije Ronert Habek sazvao u sredu rano ujutro.

Od nivoa ranog upozorenja do vanredne situacije

Habek je tom prilikom najavio da će aktivirati prvi nivo upozorenja za plan za vanredne situacije sa gasom. Pozadina je zahtev Rusije da isporučuje gas samo za rublje - a Nemačka i druge zemlje G7 to odbacuju.

Plan za vanredne situacije sa gasom reguliše proceduru u Nemačkoj ako situacija sa snabdevanjem preti da se masivno pogorša - ili ako je to već slučaj - i ima tri stepena: nivo ranog upozorenja, nivo uzbune i nivo vanredne situacije.

U fazi ranog upozorenja, snabdevači gasom treba da izvrše pripreme. Sigurnost snabdevanja je trenutno i dalje zagarantovana, kako je naglasio Habek. Treba učiniti sve da se maksimalno iskoriste raspoloživi transportni kapaciteti u mrežama. Treba intenzivirati saradnju sa operaterima mreža u susednim zemljama. Savezna agencija za mreže sada ima zadatak da razvije kriterijume po kojima će se industrije i sektori i dalje snabdeti gasom čak i u kontekstu takozvane nestašice gasa.

Sledi nivo uzbune. Prema planu, ovaj stepen je dostignut kada postoji prekid u snabdevanju gasom ili izuzetno velika potražnja za gasom što dovodi do značajnog pogoršanja situacije u snabdevanju gasom – ali tržište je i dalje u stanju da se nosi sa ovim poremećajem ili potražnjom.

I onda sledi najviši nivo: vanredna situacija. U tom slučaju postoji „izuzetno velika potražnja za gasom, značajan prekid u snabdevanju gasom ili drugo značajno pogoršanje situacije u snabdevanju", piše Savezno ministarstvo za ekonomska pitanja i klimu opisući scenarije na ukupno 37 stranica.

U tom trenutku tržišne mere nisu bile dovoljne da pokriju preostalu potražnju za gasom. Posledica vanrednog stanja je da država mora da interveniše - posebno da obezbedi snabdevanje gasom „zaštićenih kupaca" - na primer privatnih domaćinstava.

Savezna agencija za mreže tada postaje „savezni distributer opterećenja", kažu u Ministarstvu ekonomije: dakle, reguliše distribuciju gasa u koordinaciji sa mrežnim operaterima, a zatim bi mogla da naredi i gašenje industrijskih kupaca i zatraži od krajnjih potrošača da koriste manje prirodnog gasa.

Ko će kada biti isključen?

U ovom trećem i najvišem stepenu, posebno su zaštićena privatna domaćinstva, ali i bolnice i ustanove za negu, vatrogasci i policija. To znači da treba obezbediti njihovo snabdevanje, uključujući i intervenciju države na tržištu. Industrija bi, s druge strane, mogla biti ugašena dekretom. Ali odakle početi?

Industrija će verovatno biti prva na udaru. Ovde postoji veliki potencijal za uštedu - jer industrija troši oko četvrtinu ukupne potršnje gasa u Nemačkoj. Kompanije su već upozorile na posledice. Neposredna zabrana uvoza ruskog gasa dovela bi ne samo do zastoja proizvodnje u industriji čelika, već i do pada industrijske proizvodnje u Nemačkoj i EU, kaže Hans Jirgen Kerkof, predsednik udruženja za čelik

Slično je izjavio i šef Evonika Kristijan Kulman, koji je takođe predsednik hemijske industrije (VCI). Ali morate imati na umu da nemačka industrija radi „kao ljudsko telo. A energija je kardiovaskularni sistem ovog tela. Ako prekinete snabdevanje, onda takav mehanizam ne može da preživi", kaže Kulman.

Sve oči uprte u krizni tim

Sve je povezano. Tu dilemu dobro ilustruje hemijska industrija: skoro ništa ne funkcioniše bez nafte i gasa. Industrija je izuzetno energetski intenzivna i posebno važna za mnoge poluproizvode.

„Oko 95 odsto svih industrijskih proizvoda u Nemačkoj u svom proizvodnom procesu danas zahtevaju hemijske proizvode", navodi se na sajtu industrijskog udruženja VCI. Kada bi hemijska industrija morala da zaustavi proizvodnju, više ne bi bilo boja za automobilsku industriju, izolacionih materijala za građevinsku industriju i ne bi bilo ambalaže za lekove, kaže Kulman.

U slučaju zaustavljanja gasa, lanci snabdevanja bi bili naglo prekunuti. Zbog toga je i Mihael Vasilijadis, šef hemijskog sindikata IG BCE, već u ponedeljak u Frankfurter algemajne cajtungu upozorio da će u slučaju naglog prekida uvoza gasa biti izgubljeno „stotine hiljada radnih mesta” i da će se pogoršati snabdevanje. Hemijska grupa BASF je čak izjavila da će morati da zatvori svoju fabriku u Ludvigshafenu - ako bi isporuke gasa bile više nego prepolovljene.

Proglašavanjem nivoa ranog upozorenja, sastaje se krizni tim. Oči industrije će verovatno pomno pratiti šta se tamo odlučuje. Jer, ko, kada i kako bude isključen iz gasne mreža - može imati egzistencijalne posledice po pojedine branše. Ali, svima je jasno: ako dođe do vanrednog stanja, industrija će biti direktno ili indirektno pogođena.

Treba napomenuti da je udeo ruskog prirodnog gasa smanjen sa 55 odsto na 40 odsto. Drugim rečima: najmanje 60 odsto potrebnog gasa nastaviće da stiže u Nemačku.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.