Drastičan manjak nastavnika u Nemačkoj
12. oktobar 2018.
Ne samo što neće biti dovoljno nastavnika, već je i sve manje kandidata za taj posao. Već sada je u berlinskim osnovnim školama samo svaki četvrti nastavnik prošao odgovarajuće školovanje – ostali su u taj posao došli prekvalifikujući se iz drugih struka. Manjak nastavnika je nejednako raspoređen. Najveći je u školama za stručno obrazovanje u privredi, i specijalnim školama – za rad u gimnazijama se, međutim, trenutno još uvek prijavljuje više kandidata nego što je potrebno. Evo kako to komentariše nemačka štampa.
Manhajmer morgen (Manhajm): „Trenutno dobra konjunktura podstiče mnoge svršene gimnazijalce da se opredele za dobro plaćene poslove u privredi. No, u sledećoj krizi bi možda ponovo mogla da dobije na značaju mogućnost doživotnog zaposlenja u državnoj službi. Nastavnici u osnovnim školama (prvi do četvrtog razreda – prim.prev.) su manje plaćeni od nastavnika u višim razredima - i to utiče na ovu situaciju. U svakom slučaju, političari bi morali da brzo reaguju na promene broja učenika. Prvi korak bi moglo da bude uvođenje godišnjih prognoza."
Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Kakvo svedočanstvo bede! U svetlu činjenice da trenutno gotovo nije moguć normalan rad škola i da zbog nedostatka obrazovanih pedagoga u razredima predaju studenti, šefu Konferencije ministara kulture nemačkih pokrajina na pamet padaju samo otrcane fraze. Trebalo bi, veli, omogućiti većem broju mladih da studiraju na pedagoškim fakultetima. To ne pomaže, jer može da donese boljitak tek za jednu deceniju. Činjenica je: nažalost, naduvana kulturna birokratija do danas nije uspela da nešto bar upola sigurno isplanira. Pri tome su savezne pokrajine imale dovoljno vremena da preduprede stvar. Još 2015. su mogli da primete da su njihove stare prognoze neodržive i da je zbog velikog broja dodatih i novih zadataka nastavnički posao jednostavno preopteretio pedagoge."
Kelner štat ancajger (Keln): „To što Nemačka u poređenju sa prosekom zemalja Organizacije za ekonomsku saradnu i razvoj (OECD) još uvek premalo investira u obrazovanje, to nije nikakav prirodni zakon. Prioriteti mogu da se promene. To važi i za obrazovanje u ranom detinjstvu koje je još uvek beznadežno zapušteno. Nema sumnje da su ovoj zemlji potrebni nastavnici – a njima u školama potrebna veća podrška psihologa i socijalnih radnika. Osnovna pretpostavka uspeha u obrazovanju je dobra nastava. Nastavnicima bi trebalo omogućiti da se na to koncentrišu. Samo tako se može prekinuti vrzino kolo u kojem je uspeh u školi tesno povezan sa socijalnim poreklom."
Miteldojče cajtung (Hale): „Novac sam po sebi još ne znači da obrazovna politika mora biti dobra, ali mogao bi biti ključ uspeha u jednom drugom smislu, naime, sa dobrom opremom bi moderni koncepti mogli bolje da budu sprovedeni u delo. Stručnjaci za obrazovanje se žale da se u Nemačkoj održava kultura nastave iza zatvorenih vrata. No, u pokrajinama koje prolaze bolje na PISA-testu često ima više saradnje raznih faktora. Posao nastavnika mora postati atraktivan – i to ne za one kojima posle završene gimnazije ne pada na pamet ništa drugo nego da stanu za katedru, već bi mnogo bolje bilo da se mladi zainteresuju za tu profesiju. Da smatraju da njome zaista mogu nešto da pokrenu. A to može uspeti samo ako nemaju osećaj da su zaposleni samo zato što taj posao niko drugi neće."
Ludvigzburger krajscajtung (Ludvigzburg): „Dobra vest glasi: postoje mere kojima bi trenutan nedostatak nastavnika mogao da se premosti. Najbolji primer je prekvalifikacija onih koji ne dolaze sa pedagoških fakulteta. Oni su studirali hemiju ili germanistiku, što znači da imaju stručna znanja, i samo im nedostaje pedagoška pozadina. To jeste hendikep. Pomoć bi moglo da bude i angažovanje penzionisanih nastavnika, ali to ne bi baš svako voleo. Loša vest: svaka od tih mera je samo krpljenje. No, bolje su i one nego – ništa."
Priredio: Saša Bojić