Nemačka politika prema Izraelu pred ključnim testom

Kada je kancelar Olaf Šolc čestitao novom izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu na preuzimanju vlade, to je zvučalo kao rutina među prijateljskim vladama: „Želim vam uspeh u zadacima koji su pred vama.“ Izrael i Nemačku veže posebno i blisko prijateljstvo, nastavio je Šolc, ta osnova partnerske saradnje negovaće se i u budućnosti.

Ti predstojeći „zadaci“ u smislu smernica izraelske vlade uključuju, na primer, širenje naselja u oblastima na koje Palestinci polažu pravo za buduću državu. Odnosno, širenje naselja palestinsku državu bi praktično učinilo nemogućom. Portparol palestinskog predsednika Mahmuda Abasa ocenio je da su te smernice „opasna eskalacija“ koja će imati posledice po region.

Mjurijel Aseburg, stručnjakinja za Bliski istok iz berlinske Fondacije za nauku i politiku, za DW kaže: „Ne radi se samo o forsiranju izgradnje naselja i raseljavanju palestinskog stanovništva, već (...) o prelasku sa privremene, vojne okupacije na stalnu, civilnu kontrolu Zapadne obale.“

Rešenje o dve države je u koalicionom sporazumu

Iza cilja – rešenja dve države, odnosno da uz Izrael postoji i nezavisna država Palestina – stoje, između ostalih, SAD, EU, a time i Nemačka. Čak se i u koalicionom sporazumu nemačke vlade iz 2021. navodi: „Nastavićemo da radimo na pregovaračkom rešenju dve države na osnovu granica iz 1967. Zahtevamo zaustavljanje izgradnje naselja koja krše međunarodno pravo.“

To znači da bi nemačka vlada mogla da se nađe u teškom sukobu sa izraelskom vladom ako se ona bude držala svojih planova. međutim, na pitanje DW, zamenica portparola vlade Kristijane Hofman samo je uzdržano i ne ulazeći u kontradikcije, ponovila zvaničnu liniju – da je rešenje dve država pravi put za napredak u bliskoistočnom procesu. „Sada se radi o uspostavljanje odnosa sa novom vladom, za šta vidimo dobru osnovu.“

Dvojica izraelskih ministra odbacuju palestinsku državu

Ni izjave dvojice radikalnih ministara u izraelskoj koalicionoj vladi, ministra bezbednosti Itamara Ben-Gvira iz stranke „Jevrejske moći“ i ministra finansija Bezalela Smotriha iz stranke „Verskog cionizma“, za sada nisu uticale na uzdržanost nemačke vlade. Njih dvojica suštinski odbacuju palestinsku državu i podržavaju širenje izraelske teritorije na okupiranu Zapadnu obalu.

Ben-Gvir je 2019. čak pozvao na proterivanje svih Palestinaca koji imaju izraelsko državljanstvo, a „nisu lojalni Izraelu“. Do pre nekoliko godina, u njegovoj dnevnoj sobi bio je istaknut i portret Baruha Goldštajna, radikalnog američko-izraelskog doseljenika koji je 1994. ubio 29 Palestinaca na jutarnjoj molitvi u Hebronu.

A Bezalel Smotrih je 2017. izneo „plan potčinjavanja“ s ciljem da se „zbriše svaka nacionalna nada Palestinaca“. Smotrih je ekstreman i u drugim oblastima – priznao je da je „ponosni homofob“.

Nemačka kritika tek posle posete Hramovnoj gori

Reakcija iz Berlina na sve ovo – skoro ništa. To se promenilo tek kada je Ben-Gvir početkom januara posetio Hramovnu goru u Jerusalimu, koja je sveta i za Jevreje i za muslimane. Palestinci, arapske i zapadne države žestoko su protestovali. Iznervirale su se i SAD. Dan kasnije, portparol Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu rekao je da je poseta bila „provokacija“.

Mjurijel Aseburg reakciju nemačke vlade ocenjuje na sledeći način: „Pojedinačna kritika uz inače uzdržani stav (...) nije politika koja je usmerena ka cilju. Umesto da stalno ponavlja da je za rešenja dve države, savezna vlada bi prvo trebalo da jasno kaže šta se dešava: realnost je – država s nejednakim pravima, sa stalnom okupacijom i prelazak sa de fakto aneksije, na legalnu aneksiju. Takođe, imamo posla sa izraelskom vladom sa kojom delimo malo vrednosti.“

Gabrijela Hajnrih (SPD) takođe je zabrinuta. Ona u Bundestagu predsedava nemačko-izraelskoj poslaničkoj grupi koja je posvećena međusobnom dijalogu i redovno okuplja poslanike nemačkog Bundestaga i izraelskog Kneseta. „Zabrinjavajuće je to što su ultradesničarske i ultraortodoksne snage uključene u vladu“, ocenila je Hajnrih za DW. Benjamin Netanjahu je najavio da će biti šef vlade za sve Izraelce. To uključuje i veliku broj onih koji su kritični prema izgradnji naselja. „Nade polažem i u civilno društvo i kritičku javnost“, rekla je poslanica nemačkog SPD-a.

Duga senka Holokausta

Zbog istorijske krivice za Holokaust u vreme nacionalsocijalizma, nemačke vlade se tradicionalno malo mešaju u izraelsku politiku. Kada dođe do sukoba s nemačkim stavovima, na primer u odnosu Izraela prema Palestincima, Berlin je obično uzdržan.

Izraelski istoričar Moše Cimerman smatra da se ni sada tu neće mnogo šta promeniti. Nakon što je Netanjahu preuzeo dužnost, Cimerman je na radiju Dojčlandfunk rekao da je rešenje o dve države za Berlin, a i za EU, samo „prazna fraza“.

„Upotreba fraze nije rešenje. Time se samo pokazuje da postoji volja da se nešto uradi, a u stvari se ne radi ništa. Palestinci su prepušteni sami sebi. Efekta može biti samo ako se i prema Izraelu odnosi kao prema Poljskoj, Mađarskoj ili Belorusiji. Ali naravno, Nemačka ili EU to sebi ne dozvoljavaju, jer se uvek plaše da će biti optužene za antisemitizam“, kaže Cimerman.

Izraelski ambasador vidi dvostruke standarde

S druge strane, Ron Prosor, ambasador Izraela u Nemačkoj, u ponašanju mnogih nemačkih političara vidi dvostruke standarde. Prosor je za berlinski „Tagesšpigel“ rekao: „Oni s jedne strane žele demokratsku jevrejsku državu, ali da li istovremeno zahtevaju i demokratsku palestinsku državu? Odgovor je: Ne! Funkcionalna vladavina prava trebalo bi da bude minimalni uslov za Palestince. To je jedini način da se postigne mir.“

Mjurijel Aseburg takođe optužuje palestinske vlasti da „vladaju na sve autoritarniji način“: „Društveni ugovor između njih i stanovništva odavno je prekinut. (…) Bez obnove legitimiteta nije moguće stabilizovati situaciju. Nemačka vlada bi stoga trebalo da apeluje na palestinsko rukovodstvo da održi ’izbore zasnovane na pomirenju i podeli vlasti’.“

Aseburg takođe smatra da nemačka vlada i ministarstva moraju pažljivo da ispitaju saradnju sa izraelskim vlastima. Crvena linija je „na primer, kada saradnja više ne može biti jasno ograničena na Izrael u granicama iz 1967, kada važni međunarodni standardi više ne važe za izraelsku vojsku ili kada izraelski ministri sprovode proterivanje stanovništva na nehumani način.“ U suprotnom, postoji rizik od „zajedničke odgovornosti za ozbiljna kršenja ljudskih prava“.

Političarka SPD-a Gabrijela Hajnrih uverena je da izraelsko-nemački odnosi mogu da izdrže iskrenu razmenu: „Nemačku i Izrael će i dalje povezivati otporno prijateljstvo, tako da se može otvoreno razgovarati i o razlikama u mišljenjima.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.