Nemačka: Povratak nuklearkama?

U Nemačkoj je od početka „atomskog doba“ bilo izgrađeno četrdesetak nuklearnih elektrana, ali su danas samo još tri atomska reaktora aktivna: Isar 2 u Bavarskoj, Nekarvesthajm 2 u Baden Virtembergu i Emsland u Lingenu u Donjoj Sakoniji. Predviđeno je da se i oni ugase krajem ove godine, a trenutno iz njih stiže oko šest odsto električne energije koja se potroši u Nemačkoj.

S obzirom na aktuelnu situaciju s energentima, sve glasnije se može čuti da bi trebalo te elektrane ostaviti u pogonu i duže od predviđenog roka. Nemačka želi da što je moguće pre obustavi uvoz gasa i nafte iz Rusije, ali to znači da bi već predstojeće zime moglo da nedostaje energije.

Ideja o većem korišćenju domaćeg lignita za termoelektrane malo kome je poželjna. Želi se više obnovljivih izvora energije, ali potrajaće da se time nadoknadi manjak energenata iz Rusije. Zato iz sveta politike i sveta nauke dopiru glasovi da bi trebalo da se nastavi s proizvodnjom struje iz nuklearki. Ali, ima ih i koji to ne smatraju dobrom idejom.

-pročitajte još: Moguća rešenja za izlaz iz energetske krize

Spor i u koaliciji i s opozicijom

Najpre je tu spor unutar vladajuće koalicije: socijaldemokrate (SPD) i Zeleni se u načelu protive produžavanju rada nemačkih atomskih centrala, a Liberali (FDP) su spremni da o tome „razmisle“. Šef poslaničke grupe SPD u Bundestagu Rolf Micenih podseća na predizborno obećanje da će se napustiti atomska energija, a njegovo je mišljenje da na raspolaganju stoji „dovoljno alternativa“. Kancelar Olaf Šolc (SPD), a i ministar privrede Robert Habek (Zeleni) podsećaju pritom na banalnu činjenicu: gorivih elemenata za preostale atomske elektrane ima dovoljno samo još do kraja godine.

Kancelar najavljuje da će se već ovog leta što više električne energije proizvesti na drugi način, a predsednica pokrajine Meklenburg Prednja Pomeranija Manuela Švezig (SPD) podseća na osnovni problem kod atomskih elektrana: radioaktivni otpad. „Ako niko ne želi kod sebe da primi atomski otpad, onda ne možemo ozbiljno da pričamo o tome da bi nuklearke trebalo i dalje da rade.“

Ipak, barem neki od Liberala žele da ostave otvorenom i tu „nuklearnu opciju“. Predsednik stranke Kristijan Lindner zalaže se za „otvorenu raspravu, oslobođenu ideologije“. I njegov stranački kolega Kristijan Dir želi da se „sve ideologije ostave po strani“ i da se ozbiljno razmisli „kako da sprečimo mogući nedostatak električne energije predstojeće zime“. On smatra da je zadatak vlade da proveri u kojoj meri nuklearna energija može da posluži kao prelazno rešenje.

Potreban novi zakon, potrebno novo gorivo...

Još su jasniji zahtevi opozicije: premijer Bavarske Markus Zeder (CSU) smatra da se „u svakom slučaju“ mora omogućiti da se produži rad nuklearki i da se u ovako ozbiljnoj situaciji mora razgovarati o svemu. Jer, prema njegovom mišljenju, „verovatno smo na putu ka najvećoj ekonomskoj i socijalnoj krizi koju je ova zemlja doživela poslednjih decenija“. I predsednik Alternative za Nemačku (AfD) Tino Krupala zagovornik je produžavanja rada nuklearki.

Ali, to je i formalno dosta komplikovano. O ukidanju korišćenja atomske energije do 31.12. ove godine izglasan je zakon, što znači da je potrebno izglasati zakon koji bi to poništio. Moraju takođe i da se promene svi propisani rokovi, ali i da se odrede nove kvote koje određuju koliko će energije doći iz kojih izvora.

S druge strane, stručnjaci objašnjavaju da je zaliha gorivih elemenata za nuklearke dovoljna samo do kraja godine. Sa atomskim centralama nije kao kod nafte, gasa ili uglja kojih u nekom trenutku nestane pa onda termoelektrane više ne rade. Elementi koji su u atomskim reaktorima moći će da nastave sa radom, ali više neće imati punu snagu. Pored toga ti gorivi elementi ne mogu se nabaviti tek tako: od dogovora pa do isporuke traje obično od 12 do 18 meseci. Novinari lista „Handelsblat“ doduše otkrivaju da bi oni mogli da se nabave i u narednih šest meseci, ali onda bi trebalo doslovno odmah zgrabiti telefon i naručiti ih.

Ima li osoblja?

Ministarstvo privrede i klime Roberta Habeka saopštava da nije sigurno ni da li ima dovoljno stručne radne snage da bi nuklearke nastavile s radom, ali udruženje za promociju korišćenja nuklearne energije „Kerntehnik Dojčland“ smatra da Ministarstvo tu sad već izmišlja razloge: „Kvalifikovano osoblje se načelno može naći, jer ta postrojenja i nakon prekida pogona moraju da ispunjavaju sve propise o bezbednosti kao da i rade.“

Ono što je veoma interesantno u svemu ovome jeste da su možda najglasniji protivnici produženja rada nuklearki – njihovi vlasnici. Koncern RWE je vlasnik reaktora u Emslandu i saopštava da je ta centrala predviđena za rad do kraja godine, a da je svako produženje rada povezano „s velikim naporima“. Slično se može čuti i iz koncerna EnBW i Eon: vlada je odlučila da se prekine sa radom i oni su čitav proizvodni proces predvideli samo do kraja godine.

Čuđenje direktora energetskog koncerna

Predsednik uprave RWE Markus Kreber kaže da je trebalo odavno razmišljati o mogućnosti ovakve krize s Rusijom i da je sad prekasno za svaku raspravu o dužem radu nuklearki. On demantuje tvrdnju novinara „Handelsblata“ da bi „na brzinu“ mogli da se nabave gorivi elementi. Da, kaže, nekakvi bi i mogli da se nađu, ali iako su reaktori slični, ne može bilo kakva šipka obogaćenog urana da se gurne u reaktor pa da se onda gleda šta će se dogoditi. Gorivi elementi „moraju da budu tačno prilagođeni reaktoru“. A tu je i pitanje bezbednosti. Nuklearke su predviđene da rade još samo nekoliko meseci, što znači i da neko mora da preuzme odgovornost ako nešto pođe po zlu.

Za kraj, predsednik uprave RWE Kreber poručuje: „Moramo se pozabaviti stvarima kojima ćemo zaista da rešimo probleme. Da izgradimo infrastrukturu da dostavu gasa (iz drugih izvora) i sada da štedimo gas.“ I još: „Moramo da uvedemo u zemlju nove tehnologije, a ne da vodimo rasprave o tome da li nešto treba da radi još koji mesec.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.