Nemačka privreda i klimatske promene: problem ili šansa?

Klimatske promene postaju sve veći problem i za nemačku privredu. To su jasno pokazale poplave koje su sredinom jula teško pogodile nemačke pokrajine Severnu Rajnu-Vestfaliju i Porajnje-Palatinat. „Prirodni fenomeni povezani s klimom, poput suša i poplava, mogli bi da budu naše sledeće krize“, upozorava Regina Riphan, potpredsednica Nacionalne akademije nauka: „Nažalost, to se dogodilo pre nego što smo mislili.“

-pročitajte još: Vidi se širom sveta: klima se menja sve brže i sve intenzivnije

Većina firmi prepoznala je potrebu za akcijom, delimično i zbog toga što investitori zahtevaju sve veću transparentnost industrije u pogledu načina na koji se nose s tim izazovom.

Nekoliko osiguravajućih društava u Evropi već je odgovorilo na pritisak investitora, uključujući i nemačke Allianz i Munich Re. U Savezu za osiguranje Net-Zero (NZIA) obavezali ste se na portfelj osiguranja bez emisija CO2 do 2050. godine. Cilj je da se ubrza neophodna transformacija privrede kako bi se postigao cilj ograničenja zagrevanja atmosfere na maksimalno 1,5 stepena Celzijusa, rekao je šef Allianza Oliver Bete kada je inicijativa pre nekoliko nedelja predstavljena.

Glad za jeftinom energijom

Banke i investicioni fondovi takođe sve više pažnje obraćaju na finansiranje industrije koja vodi računa o klimi. Ipak, nemačka Služba za nadzor finansijskog sektora BaFin sumnja da investicioni fondovi to misle ozbiljno. Prošle nedelje Služba je objavila nacrt smernica prema kojem će fondovi morati da se prilagode strožem nadzoru: „S obzirom na to da za sada ne postoje propisi ni na evropskom, ni na nacionalnom nivou o tome kada neki investicioni fond može da se opiše kao „održiv“, postoji povećan rizik od tzv. „ekološkog pranja”, konstatuje se u saopštenju BaFin.

I Gerhard Šik iz građanske inicijative Finanzwende skeptičan je u pogledu samooobavezivanja nemačkog finansijskog sektora da će se orijentisati prema ciljevima Pariskog sporazuma o klimi. To su bile dobre vesti, ali sumnje su ostale, dobrim delom i zbog toga što te dobrovoljne obaveze jedva nadilaze očekivane zakonske propise, kažu u inicijativi: „Dobrovoljne obaveze ne zamenjuju propise.“

Hemijska industrija u međuvremenu je shvatila da proizvodnja koja uvažava načela zaštite klime može da doprinese boljem poslovanju. Za energetski intenzivnu hemijsku industriju važno je međutim proširenje kapaciteta obnovljivih izvora energije, ukazuje Markus Štajleman, izvršni direktor nemačkog koncerna za proizvodnju specijalnih hemikalija Covestro. On napominje da je nemačkim proizvođačima potrebna jeftina energija kako bi bili konkurentni u svetu.

Sopstveni izvori energije

S tim se slaže i šef BASF-a Martin Brudermiler. On želi da taj najveći svetski hemijski koncern do 2050. bude „klimatski neutralan“. Do 2030. se planira smanjenje emisije ugljen-dioksida za četvrtinu u odnosu na 2018. godinu. BASF računa da bi to moglo da košta oko četiri milijarde evra.

Četvrtina te sume namenjena je za ulaganje u vetropark na Severnom moru pred holandskom obalom koji BASF namerava da gradi zajedno sa energetskom firmom Vattenfall.

Menadžeri velikih industrijskih preduzeća shvatili su da treba delovati brzo, kažu u nevladinoj organizaciji za zaštitu životne sredine Greenpeace. Ali, klimatska neutralnost do 2050. godine nije dovoljna, naglašavaju, tim pre što BASF vrlo polako napušta svoj angažman na polju naftne industrije i u korišćenju gasa.

Nemačka je podbacila u pogledu zaštite klime, navodi i ekološka organizacija WWF. „Jedan od najvažnijih stubova održivog restrukturiranja naše privrede – povećanje proizvodnje čiste energije iz vetra i sunca – namerno je smanjen“, kritikuje Kristof Hajnrih, jedan od direktora nemačke sekcije WWF. „Aktuelna vlada pokazala je stratešku nesposobnost u borbi protiv klimatske krize i ekonomskog pada. Sledeća će to morati da popravi“.

Leteti klimatski neutralno

Uz to će naredna nemačka vlada morati jače da reguliše i avio-saobraćaj. I tu se najavljuje veći angažman oko zaštite klime. Tako Lufthansa želi da do 2030. prepolovi svoju emisiju CO2, a da do 2050. leti „CO2-neutralno“. Oni to nameravaju da postignu efikasnijim avionima, ali i, recimo, „održivim gorivima“.

Ipak, naučnici koje je Greenpeace konsultovao smatraju da to nije dovoljno. Čak i ako se potpuno pređe na goriva na bazi električne energije, ostaje potreba da se smanji avio-saobraćaj u Evropi za oko 30 odsto kako bi se uspostavio trajni klimatsko neutralni sistem.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu