1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Nemačka: Sve manje mladih, sve više problema

26. jul 2022.

U Nemačkoj nikada nije živelo ovako malo mladih između 15 i 24 godine. Ta grupa trenutno čini samo deset odsto stanovništva – 1983. je njen udeo bio 16,7 odsto.

https://p.dw.com/p/4EegP
Sve manje mladih u Nemačkoj
Sve manje mladih u NemačkojFoto: Daniel Jüptner/imago images

Prema navodima Saveznog zavoda za statistiku u Visbadenu, krajem 2021. je još samo svaki deseti stanovnik Nemačke imao između 15 i 24 godine. Pre 40 godina je toj grupi pripadao svaki šesti čovek. To znači da je broj mladih u ovoj zemlji najmanji otkako je počelo brojanje 1950.

Sa izuzetkom 2015. godine, broj mladih je stalno opadao. Najveći udeo u stanovništvu Nemačke oni su imali u prvoj polovini osamdesetih – 1983. on je iznosio 16,7 odsto.

Postoje dosta velike razlike među pojedinačnim saveznim pokrajinama. Najviši udeo mladih beležimo u gradu-pokrajini Bremenu – 11 odsto. Najmanji je u Brandenburgu sa 8 odsto. I u istočnonemačkim pokrajinama Saksoniji-Anhaltu i Meklenburgu Prednjoj Pomeraniji je sa 8,3 odsto znatno ispod proseka, a Baden-Virtemberg sa 10,6 odsto i Severna Rajna Vestfalija i Donja Saksonija sa 10.6 odsto su još uvek iznad proseka.

Infografik Anteil junger Menschen in Deutschland 1981-2021 EN

Problemi mladih – nikad veći

Nedavno je objavljena i peta po redu reprezentativna studija o glavnim preokupacijama mladih u Nemačkoj. Ona pokazuje da je taj život obeležen krizom. Vreme posle proglašenja pandemije, lokdaun i ostale mere, koje je počelo pre dve godine, još uvek je puno neizvesnosti, straha i ograničenja. Autor studije, prof. Klaus Hurelman, kaže da su mnogi mladi „posle dve godine ograničenja u svojoj privatnoj i radno-školskoj svakodnevici – psihički opterećeni“.

„Pretnja ratom u Evropi je drugi emocionalan teret koji im kvari raspoloženje. Mnogi su u velikoj brizi za svoju radnu, finansijsku i ekonomsku budućnost“, dodao je Hurelman.

Depresija napreduje

Upitani za najveće brige, mladi su odgovarali da su to pre svega rat u Ukrajini (68%), klimatske promene (55%), inflacija (46%) i podela u društvu (40%).

Ova studija je pokazala i koliko je poguban bio uticaj pandemije sa protivpandemijskim merama na mentalno zdravlje mladih. Nada od prošle zime da će pandemija biti okončana, nije se ostvarila, tako da mladi sada računaju sa novim merama. Tri najveće stvari koje ih muče su, prema ovoj studiji, stres (45%), bezvoljnost (35%) i iscrpljenost (32%).

O depresiji govori čak 27% mladih, osećanje bespomoćnosti ima njih 13%, a 7% ispitanih navodi da je razmišljao o samoubistvu.

nob/hf/sb (afp, dpa, epd)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.