Nemačka – tri meseca uoči izbora
26. februar 2019.
Nemačka ministarka pravde Katarina Barli zaista nije bila oduševljena kada je saznala da bi trebalo da bude prva na listi Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) na izborima za Evropski parlament.
U oktobru prošle godine šefica SPD Andrea Nales morala je da koristi „snagu ubeđivanja“ da bi tu, u Nemačkoj dosta omiljenu ministarku, ubedi da to prihvati. „Ja moje mesto vidim u Berlinu, Andrea“, bilo je navodno prvo što je Katarina Barli odgovorila Nalesovoj. Ali je na kraju ipak popustila.
I sada bi ona socijalno-orijentisanim programom trebalo da osvoji glasove birača. Evo jednog od tih zahteva: povećanje minimalne dnevnice u Nemačkoj do 12 evra. „Na svakom mestu u Evropi ljudi bi trebalo da mogu da žive od svog rada“, rekla je Barlijeva pre nedelju dana kada je vrh SPD usvojio predlog izbornog programa za evropske izbore.
I još jedan bitan zahtev SPD: odbraniti Evropu otvorenih granica od rastućeg desničarskog populizma.
SPD na oskudnih 18 odsto
Zašto je Katarina Barli najpre oklevala sa kandidaturom? Odgovor bi trebalo tražiti u aktuelnim istraživanjima javnog mnjenja. Kada bi sada bili održani izbori za Evropski parlament, SPD bi osvojila 18 odsto nemačkih glasova.
Do sada su Socijaldemokrate u Evropi uvek bile nešto jače nego na nacionalnim izborima: 2014. godine su tako osvojili 27,2 odsto glasova. Ali SPD-u sada – baš kao i u Nemačkoj – ankete na izborima za Evropski parlament predviđaju manje od 20 procenata. Uprkos „omiljenoj“ Katarini Barli.
Veber nakon Junkera?
Demohrišćani, s druge strane, ipak mogu da se nadaju znatno boljim rezultatima. CDU i CSU bi, kada bi se sada održavali evropski izbori, sa svojim nosiocem liste Manfredom Veberom (CSU) dobili 33 odsto glasova, što je nešto malo više u odnosu na ispitivanja o tome koliko bi dobili kada bi se sada održavali izbori za nemački Bundestag.
Veber nije samo kandidat CDU/CSU na evropskim izborima, već i kompletne Evropske narodne stranke koja okuplja sve konzervativne evropske stranke. Veber ima velike planove: „Kandidujem se kako bih postao predsednik Komisije“, najavio je on sredinom januara.
Glavnu temu konzervativaca u predizbornoj kampanji za evropske izbore skicirao je generalni sekretar CDU Paul Cimijak u ponedeljak u Berlinu: „Kako da obezbedimo naše spoljne granice EU i kako da organizujemo postupak izdavanja azila u Evropskoj uniji?“
Zeleni u vrtoglavom usponu
Zeleni su u anketama koje se odnose na popularnost na nacionalnom nivou, već mesecima u vrtoglavom usponu. A nadaju se najboljim rezultatima do sada i na evropskim izborima.
Stranka je upravo obznanila da joj se prošle godine priključilo 10.000 ljudi i da sada imaju oko 75.000 članova. Porast broja šlanova zabeležen je pre svega u istočnonemačkim pokrajinama Tiringenu i Brandenburgu, koje zapravo nisu uporišta Zelenih.
Šef stranke Robert Habek o tome za DW kaže: „To nam naravno veoma pomaže. To je 15 odsto više udarne i borbene snage. Na istoku Nemačke to je još relevantnije, jer tu je jedna od naših najslabijih baza.“
Za evropske izbore poslednje ankete Zelenima predviđaju osvajanje oko 19 odsto glasova – to je osam procenata više u odnosu na izbore pre pet godina.
Nosilac liste Sven Gigold je na stranačkom kongresu u Lajpcigu u novembru rekao: „Ovi evropski izbori biće jedni od poslednjih velikih izbora širom sveta koji dolaze na vreme da se preuzelo kormilo kada je reč o zaštiti klime“.
No i kod Zelenih je alarm zbog desničarskog populizma visoko na dnevnom redu.
AfD predlaže „Degzit“
Nemački desničarski populisti iz Alternative za Nemačku (AfD) bi, prema anketama, mogli da osvoje oko deset odsto glasova. Godine 2014, je AfD – stranka čije je težište tada bila skepsa prema EU – ušla u Evropski parlament sa osvojenih 7,1 odsto glasova. Ugledni predstavnici, poput bivšeg predsednika Saveznog udruženja nemačke industrije (BDI) Hans-Olafa Henkela, bili su tada kandidati AfD, ali su kasnije napustili stranku, onda kada je sve više počela da skreće u desno.
U Evropskom parlamentu je i šef AfD Jerg Mojten, koja je sada nosilac liste. Alternativa za Nemačku zahteva „Degzit“, dakle izlazak Nemačke iz EU. Ali, kako se navodi u njihovom predizbornom programu, samo ako stranke koje su skeptične po pitanju evra ne uspeju da sprovedu reforme.
Levica i FDP izjednačeni
I Levica i Liberali (FDP) nadaju se da će moći da uđu u Evropski parlament.
Prema ispitivanjima javnog mnjenja, te dve stranke mogle bi da osvoje 6 do 8 odsto glasova, što bi, pre svega za FDP, bio uspeh. Godine 2014. osvojili su samo 3,4 procenta.
Grk, levičar – u Nemačkoj
Pošto među velikim zemljama EU samo u Španiji i Nemačkoj ne postoji izborni cenzus kada je reč o evropskim izborima, Nemačka postaje poprište i za neke male stranke. Tako se bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis kandiduje u ime stranke koja se zove „Demokrate u Evropi“. I to – iz Nemačke.
Nekada je vodio žestoke verbalne okršaje sa bivšim nemačkim ministrom finansija Volfgangom Šojbleom (CDU), a danas hvali Nemačku: „Ovo je najbolje mesto za rad na našoj demokratiji u Evropi!“