Nemačka: Šta se dešava posle izbora?

Angela Merkel je posle parlamentarnih izbora samo još „komesarski" na dužnosti kancelarke. Kako bi država ostala sposobna da deluje, stara vlada je na dužnosti dok se ne formira nova. Ne postoji vremenski rok za tu fazu.

Teoretski, Angela Merkel bi mogla da bude na dužnosti i do Božića. Posle 17. decembra 2021. ona bi oborila rekord Helmuta Kola po vremenu provedenom na dužnosti šefa vlade. On je na tom mestu bio 5.869 dana.

Posle izbora Merkel bi mogla i da donosi bitne odluke, jer joj zakon dozvoljava da vlada kao da se ništa nije dogodilo. U to spada i kadrovska politika.

Za razliku od nje, ministri su u „tehničkom mandatu". Ona bi teoretski mogla da ih otpušta i zamenjuje, da bira s kim će da vlada.

Svi termini koji su predviđeni za dužnost kancelara moraju se i dalje poštovati. Pošto krajem oktobra najverovatnije još neće biti formirana nova vlada, Angela Merkel će verovatno putovati u Rim, na sastanak 20 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta. Tamo će obradovati svoje „stare znance" među šefovima država i vlada.

Granice moći

Kancelarka koja se oprašta sa dužnosti ne sme da odnese kući poklone koje je dobila tokom svoje dužnosti. Takozvani „ministarski zakon" to zabranjuje. Poklone je dobila kancelarka, a ne privatna osoba. Pokloni su evidentirani kao državna svojina.

Isto kao pisaći sto, stolica i umetnička dela u kancelariji. Angela Merkel neće posle izbora biti „proterana“ iz svoje kancelarije, nju će moći i dalje da koristi. Naposletku, posle izbora još nije izabran kancelar. To na predlog predsednika države radi Bundestag. Tako je zapisano u članu 39. nemačkog Ustava.

Ustavne sudije smatraju da je mala verovatnoća da stari saziv parlamenta u tih 30 dana donese dalekosežne odluke. Čim Savezna izborna komisija potvrdi imena svih novoizabranih poslanika, u plenarnoj sali počinje montiranje sedišta po novom rasporedu. Kada su pre četiri godine prvi put bili izabrani i poslanici Alternative za Nemačku, niko nije hteo da sedi u njihovoj blizini, što je izazvalo kašnjenje u postavljanju novog rasporeda sedenja.

Kako do većine?

Pošto nije predviđen rok za formiranje vlade – taj proces traje koliko traje. Nema pritiska rokova. Pošto to predstavnici partija znaju, oni pregovaraju detaljno, o svakoj sitnici koja određuje odnos moći. Radi se o partijskim ciljevima, kadrovskim rešenjima za ministarska mesta i o „koalicionom ugovoru".

Kandidat partije koja je dobila najveći broj glasova počinje koalicione pregovore. On sme slobodno da bira partije sa kojima želi da formira parlamentarnu većinu i vladu. Apsolutna većina glasova je neophodna, za razliku od pravila u Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji. Retko je jedna partija u stanju da osvoji apsolutnu većinu, pa su partnerske stranke neophodne. Pre četiri godine, nemački građani su posebno dugo čekali na formiranje vlade.

Koalicioni pregovori se mogu dodatno produžiti jer stranke mogu da zatraže pristanak većine članstva, odnosno delegata na partijskim kongresima za stupanje u koaliciju.

Pre četiri godine su pregovori vođeni između demohrišćana (CDU) liberala (FDP) i Zelenih. Onda su liberali napustili razgovore jer su smatrali da su demohrišćani napravili preveliki broj ustupaka Zelenima.

Ostala je mogućnost da konzervativni demohrišćani povedu razgovore sa dotadašnjim koalicionim partnerom – socijaldemokartima. Oni nisu bili oduševljeni mogućnošću da još jednom budu slabiji partner dominantnim demohrišćanima. Tek kada su socijaldemokratski delegati na partijskom kongresu, posle žustre debate, odobrili početak razgovora, stvar se pokrenula. Napokon, partijski kongres je morao da odobri i rezultat pregovora.

Koalicioni ugovor je isposlovan šest meseci posle izbora.

Izbor kancelarke ili kancelara

Predsednik Nemačke je najviša politička funkcija u zemlji. Nakon uvida u moguće većine u novom Bundestagu on predlaže jednu osobu za mesto budućeg kancelara, jer ona prema njegovoj proceni ima najviše izgleda da formira većinu koja će je izabrati. Predviđena su najviše tri kruga izbora kancelara u parlamentu.

Oni kandidati iz drugih partija za mesto kancelara koji nisu uspeli da sakupe najviše glasova, najčešće dobijaju ili mesto u koalicionoj vladi ili su šefovi poslaničkih klubova opozicije.

Za Armina Lašeta, demohrišćanskog kandidata, u ovom slučaju postoje prepreke, jer on nije poslanik Bundestaga. Liberal Kristijan Lindner kao i kandidatkinja Zelenih Anelena Berbok su i do sada bili poslanici. Socijaldemokrata Olaf Šolc je do sada bio zamenik kancelarke i jedan od ključnih političara vladajuće koalicije.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu