Nemački ARD na dan izbora: Stabilokrata iz Beograda
17. decembar 2023.Aleksandar Vučić je u režimu izborne kampanje. Stalno se može videti na televiziji, na društvenim mrežama, u novinama. Umesto njegove Srpske napredne stranke, na glasačkim listićima na parlamentarnim izborima stoji „Lista Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“.
Iako se za Vučića kao predsednika, naravno, ne glasa. Zato nije ni čudo što mnogi građani veruju da ove nedelje i nema parlamentarnih izbora.
„Atmosfera kao da je referendum“
Prema podacima nevladine organizacije CRTA, svaki četvrti građanin Srbije veruje da su ove nedelje predsednički izbori. A još 60 odsto njih misli da je Vučić glavni kandidat na parlamentarnim izborima. Srpska napredna stranka još nije zvanično saopštila koga će imenovati za premijera ako pobedi na izborima.
„Atmosfera je kao da je referendum“, kaže direktor CRTA Raša Nedeljkov, sumirajući raspoloženje uoči izbore – ili ste za Vučića ili protiv njega.
Postepeno cementiranje moći
Vučić je politički aktivan od 1990-ih. Nekada je bio deo vlade pod Slobodanom Miloševićem, koji je kasnije optužen za ratne zločine.
Vučić je kasnije osnovao Srpsku naprednu stranku i odrekao se nacionalizma i radikalnih stavova. Postao je premijer 2014, a predsednik 2017.
I već nekoliko godina sve više kroji Srbiju po sopstvenim interesima, ukazuje Vedran Džihić iz austrijskog Instituta za međunarodnu politiku.
Vučić je uvek imao želju za vlašću. „On je tada relativno brzo uvideo da za njega postoji jedan prilično slobodan prostor u srpskoj politici u kojem on može da proširi svoju moć.“
Postepeno je ograničavao slobodu medija, preuzimao institucije i cementirao moć Srpske napredne stranke. „Od malih sredina, preko gradova, pa do države i vlade.“
-pročitajte još: Štampa o izborima u Srbiji: opozicija je jaka u gradovima
Frustrirana opozicija
Vučić danas sebe izjednačava sa državom. Ko je protiv njega, taj je protiv Srbije. Kada je reč o spoljnoj politici, on vodi politiku klackalice – između Evropske unije, Kine i Rusije.
Na primer, Srbija je jedina zemlja-kandidat za članstvo u EU koja ne podržava evropske sankcije Rusiji. Vučić u Briselu redovno obećava napredak u dijalogu sa Kosovom – koje se od Srbije otcepilo 2008. godine – da bi odmah potom kod kuće sve to sklonio sa stola.
Opozicija, koja ima malo toga da se suprotstavi Vučićevoj medijskoj moći, frustrirana je što EU ne vrši veći pritisak. „Ne vidimo da će se Vučiću i njegovom režimu desiti nešta loše ako ne budu konstruktivni u dijalogu ili odbiju da koordinišu našu spoljnu politiku sa Evropskom unijom“, žali se Borko Stefanović iz Stranke slobode i pravde. „Niko ne dovodi u pitanje njegove metode, jedino što ljudi u Srbiji čuju jesu hvalospevi za njega.“
Stabilnost po svaku cenu
Politikolog Džihić ne veruje da je evropska linija zasnovana na neznanju – on misli da EU tačno zna koga podržava u Beogradu.
Ona, međutim, još nije intervenisala iz straha od tog da se Srbija ne okrene ka Rusiji. Kurs EU je „stabilokratski“, kaže Džihić.
Dakle – stabilnost po svaku cenu. Evropska unija je za to upumpala novac u Srbiju – i time ugrozila demokratiju. Zato je kritičkim orijentisanim, demokratskim snagama definitivno izvučen vetar iz jedara. „Dilema je u tome što se ta stabilnost nije povećala.“
Kosovo je, na primer, nedavno izbeglo novi rat. Za sada nema znakova da Brisel menja kurs ka Vučiću, zaključuje se u tekstu koji na dan izbora u Srbiji objavljuje nemački javni servis ARD.
zh/idj (ard)
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.