Nemački pesticidi truju Argentinu
2. septembar 2022.
„Brate, šta se događa, zašto se ne probudiš?
Oni zagađuju tvoju hranu i poslužuju ti je na sto
Ne mogu da podnesem da deci Argentine
Serviraju doručak od glifosata i pesticida.
Zato ti kažem i pevam: Monsanto, nosi se odavde!”
Pesma argentinske rok grupe „Pero Verde“ stara je gotovo deset godina, a pevao ju je i slavni pevač Manu Čao. Ali, Norma Herera je više ne čuje tako često. Ta Argentinka je uradila sve što je u ljudskoj moći da herbicide, poput glifosata, izbaci iz Argentine, ali to je donekle postala borba protiv vetrenjača.
Herera kaže: „Glifosat se sve više zabranjuje u čitavom svetu, a ovde ga i dalje naveliko raspršuju.“ Upotreba tog pesticida bi trebalo inače da do kraja 2023. bude potpuno zabranjena u Evropskoj uniji. „Mnoge komšije su umrle poslednjih godina, a ljudi i danas umiru od raka. Ono što firme za proizvodnju soje ovde rade, nije ništa drugo nego ekocid!“
-pročitajte još: Dvostruki moral Bajer-Monsanta
Herera je jedna od „Majki Itusajngoa“, koje su se okupile pre 20 godina kada su se u okrugu Korientes, u drugom po veličini gradu u Argentini, odjednom pojavila tri slučaja leukemije. Među njima je bila i ćerka Norme Herera. Samo na par koraka od njene kuće je polja soje veličine nekoliko fudbalskih igrališta koja su danonoćno iz vazduha prskana herbicidima.
„Kada smo počeli pre 20 godina da protestujemo, govorili su nam da smo lude domaćice kojima je sredstvo za čišćenje udarilo u glavu. Ali, kada je ovde ispitana voda koja izlazi iz slavine, znali smo da se trujemo: pronašli su koktel sulfata, teških metala, arsena i olova.“
Argentina – svetski prvak u upotrebi glifosata
Gotovo niko nije bio pošteđen u Itusajngou, svaka porodica može da posvedoči o slučajevima leukemije, bolesti štitnjače ili astmi, oštećenjima bubrega, neurodermatitisu ili pobačajima. Na kraju su se Herera i „Majke“ izborile na sudu za to da pesticidi smeju da se prskaju samo na udaljenosti od dva i po kilometra od stambenih zgrada.
Dvojica muškaraca završila su čak i u zatvoru zbog prskanja glifosata po komšiluku. Ali, to je pirova pobeda. I dalje svake godine 200 miliona litara herbicida i pesticida završi na argentinskim poljima soje. Argentina je zemlja s najvećom potrošnjom glifosata po glavi stanovnika na svetu, a najveći dobitnici te situacije i jeftine soje su – nemački proizvođači mesa čija se stoka velikim delom hrani sojom iz Argentine.
„Šta bih poručila Nemcima? Svaki farmer koji odavde kupuje soju za prehranu svojih svinja čini nepopravljivu štetu. Što više soje kupuju u Nemačkoj, to se ona ovde više proizvodi. Ali uglavnom su krive vlade i multinacionalne kompanije koje interesuje samo jedna stvari: profit“, kaže Norma Herera.
Sve masovnija globalna upotreba pesticida
Onaj ko želi da zna kako globalno stoje stvari s upotrebom herbicida i pesticida, taj bi trebalo da zaviri u tzv. „Atlas pesticida 2022“. Rezultat tog istraživanja je poražavajući: u poslednjih dvanaest meseci širom sveta upotrebljene su veće količine pesticida nego ikad pre. Broj ljudi pogođenih trovanjem svake godine popeo se na 385 miliona, a materije poput glifosata definisane su kao jedan od glavnih uzroka izumiranja mnogih biljnih i životinjskih vrsta.
Inka Devic, savetnica je za međunarodnu prehrambenu politiku u nemačkoj Fonaciji Hajnrih Bel, koja je, zajedno s organizacijama za očuvanje prirode kao što su BUND i PAN Nemačka, objavila izveštaj o pesticidima, kaže: „Otrovni pesticidi koji nisu autorizovani ili odobreni u Evropskoj uniji, još uvek smeju da se izvoze, što dovodi do ovakvih dvostrukih standarda u zemljama globalnog juga.“
Glavni profiteri su nemački hemijski giganti Bajer i BASF. Oni, zajedno s kineskom Singenta grupom i Kortevom iz SAD drže 70 odsto svetskog tržišta. To je unosan posao: oko polovina godišnjeg prometa nemačkih firmi ostvarena je prodajom pesticida. U 2020. prodaja Bajera u tom segmentu iznosila je 9,8, a BASF-a 5,5 milijardi evra.
Da li se nemačka vlada pridržava koalicionog ugovora?
„Bajer i BASF postupaju u skladu s nadležnim nacionalnim zakonima i njima je to dovoljno. Ali u mnogim zemljama propisi su mnogo blaži nego u EU – a tamo gde postoji veća verovatnoća da će se izdati dozvole, tamo se i izvozi. To se posebno odnosi na zemlje Latinske Amerike“, kaže Devic.
Do sada ne postoji nekakav međunarodni sporazum o smanjenju upotrebe pesticida poput glifosata. A njega je Svetska zdravstvena organizacija inače klasifikovala kao „verovatno kancerogen“. Za sada je, ako ništa drugo, zahtev za nemačkom zabranom izvoza ušao u koalicioni sporazum aktuelne socijaldemokratsko-zeleno-liberalne vlade. Na ministru poljoprivrede Džemu Ozdemiru iz stranke Zelenih je sada da to i progura.
„Na nivou EU, nova strategija o hemikalijama trebalo bi izričito da zabrani dvostruke standarde i reguliše rukovanje opasnim materijama“, kaže Inka Devic. „Ali, još uvek nije jasno na koje se pesticide to odnosi. Francuska je jedina zemlja u Evropi koja ima zakon o izvozu koji sada stupa na snagu. I nemačka savezna vlada je dužna da to sada učini.“
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.