Nemački predsednik u Turskoj: „Previše donera“
25. april 2024.Bilo je to prvo putovanje jednog nemačkog predsednika u Tursku u poslednjih deset godina. I to na stotu godišnjicu uspostavljanja diplomatskih odnosa. Razgovor Franka-Valtera Štajnmajera i njegovog turskog kolege Redžepa Tajipa Erdogana trajao je znatno duže nego što je prvobitno planirano. Kada su izašli pred novinare, Štajnmajer se trudio da istakne zajedničke interese dve zemlje.
„Potrebni smo jedni drugima“, rekao je Štajnmajer, posebno u kontekstu konflikta na Bliskom istoku. Iako se nisu složili oko svih pitanja, Štajnmajer je naglasio važnost razgovora o zajedničkim ciljevima, kao što su poboljšanje humanitarne situacije u Gazi i sprečavanje daljeg nasilja na Bliskom istoku. Nemački predsednik je apelovao na Erdogana da iskoristi svoje veze u regionu, odnosno sa Hamasom, kako bi taoci bili oslobođeni.
Turski predsednik je izneo uobičajenu, oštru kritiku Izraela, ali nije otišao dalje od prethodnih izjava. Od Nemačke je zatražio da ukine ograničenja na izvoz oružja. Takođe je istakao da je u Nemačkoj došlo do porasta rasizma. Istovremeno je izrazio zadovoljstvo time što se Štajnmajer slaže da treba poboljšati odnose Turske i Nemačke.
Uvažavanje – važna stvar u diplomatiji
Po programu posete nemačkog predsednika Turskoj već se vidi koliko je udaljena veza s predsednikom Erdoganom, ocenjuje list Kelner štat-ancajger i dodaje da se Štajnmajer tek na kraju svoje trodnevne posete Turskoj sastao sa Erdoganom u Ankari. „Nekoliko dana ranije, Erdogan je za vikend primio još jednog gosta: političkog lidera militantnog islamističkog Hamasa Ismaila Hanija. Nakon brutalnog terorističkog napada na Izrael 7. oktobra, Erdogan je Hamas nazvao oslobodilačkom organizacijom. To je jedno od mnogih pitanja oko kojih su Berlin i Ankara u sukobu“.
List Rajn-nekar cajtung iz Hajdelberga hvali nemačkog predsednika Štajnmajera zbog njegovog diferenciranog pristupa predsedniku Erdoganu: „Samom svojom rutom putovanja, koja ga je prvo odvela u opozicioni Istanbul, nemački predsednik je pokazao kritičnu distancu prema šefu države u Ankari. Istovremeno je naglasio uspešnu doseljeničku priču Turaka u Nemačkoj. To, naravno, prija Erdoganu. Uvažavanje je važna stvar u diplomatiji orijentisanoj ka uspehu“, ocenjuje list.
Poštovanje za ljude turskog porekla koji žive u Nemačkoj
Minhenski Zidojče cajtung podseća da je povod trodnevnom putovanju Štajnmajera u Tursku zapravo bilo obeležavanje stogodišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa između dve zemlje. „Predsednik Nemačke je želeo da izrazi svoje poštovanje prema životnim pričama i doprinosima miliona ljudi turskog porekla u Nemačkoj. Međutim, zbog promenjene unutrašnje političke situacije u Turskoj i ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku, tokom putovanja su se istakle druge teme.“
U tekstu naslovljenom „Previše donera“, Zidojče cajtung komentariše fotografije na kojima se vidi Štajnmajer s mesom za doner koje je poneo sa sobom iz Berlina. „To je slika koja će ostati s ovog putovanja. Štajnmajer i njegov tim očigledno su bili iznenađeni reakcijama koje su dobili. To govori o tome koliko malo Nemci bez migracijske pozadine razumeju iskustva onih koji su se doselili u zemlju – ili čiji su babe i dede došli u tu zemlju. Koliko su mnogi nemački Turci sada reagovali nezadovoljno, svedoči o starim povredama. Iz perspektive mnogih, Turci su bili ti koji su stavljali meso u somun. Nemački predsednik ne bi trebalo da bude optužen da sledi njihov primer. Naprotiv, Štajnmajer je tokom svoje posete naglasio uspešne priče nemačko-turske saradnje.“
Problematični doner
U tekstu naslovljenom, „Doner – ljut ili ne“, Cajt piše da je Frank-Valter Štajnmajer sa sobom u Tursku doneo mnogo prtljaga: „Velika pitanja, kao što je rat na Bliskom istoku i ruski razarajući pohod protiv Ukrajine. Između njih se provlače i ona manja, na primer zašto je nemački predsednik otputovao u Tursku sa mesom berlinskog donera. Iza svega toga stoji pokušaj nemačkog predsednika da srdačno prigrli Tursku i njeno civilno društvo – i da o tome ozbiljno razgovara sa njenim predsednikom.“
Što se tiče mesa za doner koje je Štajnmajer doneo iz Berlina, Erdgogan tome nije pridavao mnogo pažnje, dodaje Cajt. „To što je Ured predsednika Nemačke planirao kao gest poštovanja prema nemačko-turskoj istoriji, brzo je postala u vest u turskim i nemačkim medijima. Kritikuje se to što se istorija turskih migranata u Nemačkoj svodi na doner.“
List Rojtlinger general ancajger ocenjuje da je Štajnmajer trebalo da bude manje uzdržan kada je reč o kontroverznim pitanjima: „Ako Nemačka proglasi bezbednost Izraela za važan državni prioritet, onda predsednik države mora oštro da kritikuje podršku Turske Hamasu, čiji je deklarisani cilj da uništi Izrael. Štajnmajeru bi takođe dobro pristajale i neke kritičke reči o stanju demokratije i ljudskih prava u Turskoj.“