Nemački strah je ponovo tu!

Dojče vele: Nije to bilo tako davno kada smo bili zadovoljan narod bez velikih društvenih tenzija. Mir je bio naš zaštitni znak. Ali sada je drugačije, zašto?

Tomas Petersen: Ne znam baš da li je mir uvek bio naš zaštitni znak. U stvari, naš zaštitni znak bio je nemir, tako da je zapravo bilo neobično da su Nemci poslednjih godina imali mir. Razlog zašto nemamo mir koji je do pre godinu dana bio tu, leži sigurno u talasu useljavanja. Ljudi su veoma zabrinuti zbog ogromnog broja izbeglica koje dolaze u zemlju. Oni strahuju da bi pouzdan, siguran svet u kojem su do juče živeli mogao da postane nesiguran.

Da li nas to ponovo obuzima „germanski strah“ (fenomen tipičnog nemačkog osećaja paralisanosti prim. red)? Taj termin nije slučajno u međunarodnom opticaju. Reagujemo li zaista tako užasno na promene?

Ranije bih odgovorio potvrdno. Međutim, uveren sam da to danas više nije tako. Narod jeste uplašen i nesiguran, ali ništa više nego drugi. Ne verujem da slična situacija u Francuskoj ili Velikoj Britaniji ne bi izazvala slične brige.

Šta je to što najviše uznemirava Nemce kada je reč o prijemu izbeglica?

Ukupno gledano, to je kao kada primetite da stub na koji ste do tog momenta bili naslonjeni, odjednom nije više tu. To je generalni strah od nesigurnosti. Ne verujem da je to moguće konkretizovati. To je redak osećaj kada s nesigurnošću gledate u budućnost jer su Vam se nade izjalovile, jer čovek strahuje da situacija više uopšte nije predvidljiva.

Da li je to strah od terora ili preterane brige o porastu kriminala?

Ima tu nečeg zajedničkog. Naravno da ljudi u pogledu aktuelne situacije imaju takođe veliki strah od kriminala i strah od terorističkih napada. Ali, to je uvek tako nakon velikih događaja i tu nema ničeg neobičnog. Da danas preko 80 odsto ljudi kaže kako se boji od porasta kriminala, a to je svakako eho poslednjih događaja u Kelnu za Novu godinu. Ali, to nije zaista tako. Iza toga se krije dezorijentacija koja ide i preko granica dnevne politike.

Da li nas upravo spopada strah od budućnosti?

Mi smo izbezumljeni u sadašnjosti jer brinemo o budućnosti. Sa sadašnjošću je narod prilično zadovoljan. A to je upravo suštinski deo tog fenomena. Ako biste sada ljude pitali da li i oni to tako vide, da se širom Nemačke dobro živi i da bi najbolje bilo da se ništa ne menja – oni bi većinom rekli – da. Brige ne znače da je sadašnja situacija nesavladiva, već brige znače da to u budućnosti ne bi mogla da bude.

Ko je u ovom trenutku prototip uplašenih Nemaca?

Tendecija da se stvari održe na postojećem nivou je jača što je čovek stariji. To je takođe razumljivo. Mladi su fleksibilniji i još žele mnogo toga da postignu, a stariji bi najradije da zadrže postojeće. To je tipično za društvo koje stari. Starije dobrostojeće društvo će uvek više polagati na održavanje postignutih vrednosti, a sve manje na postizanje nečeg novog.

Poznato je da je strah loš savetnik. Uplašeni se upravo zbijaju u redove AfD-a (desno orijetnisane stranke Alternativa za Nemačku prim. red.) Da li se sada u osnovi menja i partijski pejzaž?

To još uvek ne može da se kaže. Trenutno, naravno, od tog profitira AfD. Da li će ta stranka postati politička snaga na duže staze zavisi od toga da li će se uspešno prevladati izbeglička kriza i krize u Evropi. Ako narod bude imao osećaj da je vladi pošlo za rukom da stvari stavi pod kontrolu, onda bih mogao da zamislim da će broj pristalica te stranke da opadne, a onda dalje sve zavisi od samog AfD-a. Na primer, zavisiće od unutrašnjeg razvoja te partije. Mnogo je tu faktora u igri, ali jasno je da je za relativno jačanje AfD-a u ovom trenutku kriva aktuelna dnevna politika.

Dr Tomas Petersen je publicista i komunikolog na Institutu za istraživanje javnog mnjenja u Alenzbahu na Bodenskom jezeru. Autor je aktuelne Alenzbah-studije o Nemcima i njihovom strahu od promena.