Nemačkim tenkovima na Kurde

Turska armija formirala je novi front u borbi protiv sirijskih Kurda. Sirijski pobunjenici koje podržava Ankara su prodrli u region Afrin, a Turska je rasporedila tenkove i u kurdsku enklavu na severozapadu Sirije, koju kontrolišu Jedinice sirijskih Kurda za narodnu odbranu (YPG). Turski vojnici su prvi put od početka ofanzive na Afrin napali i Ras al Ain - mesto koje je takođe pod kontrolom YPG. To je deo velikog područja u kojem SAD podržavaju YPG i sa njima povezane arapske pobunjenike u borbi protiv radikalne islamističke IS.

- pročitajte još: Erdogan izaziva i Vašington i Moskvu

SAD i EU su izrazili zabrinutost zbog turske ofanzive. Na zahtev Francuske, sinoć je zasedao i Savet bezbednosti. Ministar spoljnih poslova SAD Reks Tilerson rekao je da je Vašington zabrinut, ali da priznaje Turskoj „legitimno pravo da štiti svoje građane od terorističkih elemenata“. Opunomoćenica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini izjavila je da je „vrlo zabrinuta“ i da će o svemu razgovarati sa Ankarom. Ni SAD ni EU nisu uputili zahtev Ankari da zaustavi svoju ofanzivu.

Turski predsedik Redžep Tajip Erdogan rekao je da će ofanziva trajati „dokle god to bude neophodno“. Turska vojska u ofanzivi koristi i nemačke tenkove. Jedan stručnjak Bundesvera je za novinsku agenciju dpa potvrdio da se na slikama sa ratnog područja vide tenkovi tipa „Leopard 2 A4“ nemačke proizvodnje. Nemačka je svom NATO-partneru Turskoj od 80-ih godina naovamo isporučila Ankari ukupno 751-og „Leoparda“; 354 tenka pripadaju novom tipu „Leopard 2“ koji je Turska već koristila u borbi protiv terorista IS.

Evo izvoda iz karakterističnih tekstova kojima je najnoviji razvoj situacije propratila nemačka štampa.

Frankfurter algemajne cajtung piše da je „u velikom ratu oko Sirije, turska ofanziva otvorila novi front. Cilj napada je da se spreči konsolidacija autonomnog regiona sirijskih Kurda. Tako bi na severu Sirije trebalo da nastane, kako to Turska zove, „bezbednosni koridor“ koji Turska direktno ili indirektno kontroliše. Da je Turska samo zabrinuta zbog opasnosti koju za nju predstavljaju sirijski Kurdi, mogla bi da se složi sa američkim predlogom da se obezbedi tursko-sirijska granica. No, Turska hoće više: ona hoće deo sirijskog kolača, kao što su takav deo sebi već obezbedili Rusija i Iran.“

- pročitajte još: Ima stvari o kojima ne raspravlja

„Preuranjene su bile nade da bi rat oko Sirije mogao da se približi kraju. Jeste da je Asadov režim uz rusku i iransku vojnu pomoć pobedio opoziciju a „Islamska država“ je nestala sa karte Sirije. Ali, uzroci prvog sukoba nisu uklonjeni, a IS, čija teroristička ideologija i dalje živi, u svako doba bi mogla da se vrati. Kako bi to sprečile, SAD i dalje sarađuju sa sirijskim Kurdima. Sada je, međutim, Turska objavila rat baš onim Kurdima koji su potisnuli i pobedili IS. Zato postoji strah da bi IS mogla da iskoristi šansu i vrati se – ako uskoro na severu Sirije Turska i islamističke paravojne formacije koje sa njom sarađuju budu preuzele kontrolu.“

Dnevnik Tagescajtung podseća da „kritičari nemačke politike izvoza oružja odavno upozoravaju na ovaj opasan razvoj događaja. Sve nemačke vlade u poslednjih 30 godina, koliko se i diskutuje o isporukama oružja Turskoj, uvek su prikazivale tu opasnost manjom nego što jeste – u kakvom god sastavu radile. One snose deo odgovornosti za Erdoganov rat i njegove žrtve među sirijskim Kurdima. Nikog ne bi trebalo da iznenadi kada bi zbog ovog rata koji je Ankara cinično nazvala „Operacija maslinova grančica“ ponovo došlo do napada kurdskih ekstremista – u Turskoj, a možda i u Nemačkoj“.

- pročitajte još: Kurdsko pitanje - 10 pitanja, 10 odgovora

„U redovima Kurda dalje sazreva saznanje da su ih velike sile ostavile na cedilu“, piše Špigel onlajn: „Oni su podneli najveće žrtve u borbi protiv terorističke IS i na svojim područjima su uspostavili koliko-toliko demokratske strukture. Ali, ratne dividende kojima su se nadali su – izostale. Vlada SAD je najavila formiranje pograničnih snaga u Severnoj Siriji, snaga čiju bi kičmu trebalo da predstavlja YPG. Time je Erdoganu dala povod za intervenciju – i posle toga ostala samo pri rečima opomene upućenim u pravcu Ankare. Rusija je u Afrinu stacionirala svoje vojne posmatrače. Kurdi su se nadali da će ti vojnici garantovati zaštitu od turskih napada. Umesto toga, Moskva je tokom vikenda povukla svoje snage – baš kada je počela operacija „Maslinova grančica“. „Rusija nas je prevarila“, kaže se u jednoj izjavi vođstva YPG.“

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android