Nemačko balansiranje na nuklearnoj ivici

Da je Hladni rat postao nuklearni, verovatno bi počeo na nemačkom tlu. Geografski, Nemačka je bila između Sjedinjenih Država i njenih severnoatlanskih saveznika na jednoj strani, i Sovjetskog Saveza i zemalja Varšavskog pakta na drugoj. Politički, zemlja je bila podeljena između Zapada i Istoka. Strateški, tu su se sučelile američka i sovjetska vojska – sa obe strane gvozdene zavese.

-pročitajte još: Ruske atomske bombe u Belorusiji: Još jedna prazna pretnja?

Nemačka je stoga bila zategnuta žica nagazne mine između neprijateljskih supersila. Zemlja  imala koristi od navodne bezbednosti američkog nuklearnog kišobrana, ali se i dalje suočava sa direktnim rizikom nuklearne eskalacije. Bivša Zapadna Nemačka je iznedrila snažan pacifistički pokret, dok u bivšoj Istočnoj Nemačkoj mnogi građani imaju manje neprijateljski stav prema Rusiji. Ovi faktori doprinose tome da pitanje kontrole naoružanja bude posebno osetljivo baš u Nemačkoj.

„Nemačka ostaje jasno posvećena svom angažovanju u kontroli naoružanja, razoružanju i neširenju, čak i s obzirom na promenjene uslove“, rekao je za DW zvaničnik nemačkog Ministarstva spoljnih poslova. „Promenjeni uslovi” se odnose na rusku invaziju na Ukrajinu. Neki vojni analitičari strahuju da bi predsednik Vladimir Putin mogao da prekrši „nuklearni tabu“, ako njegove konvencionalne snage nastave da se bore u ratu.

„Savezna vlada, sa svojim partnerima, nedvosmisleno se protivi bilo kakvom razvodnjavanju tabua“, dodao je zvaničnik nemačke vlade, pozivajući se na nepisano pravilo da se nuklearno oružje ne upotrebljava još od kada su SAD 1945. to dva puta uradile protiv Japana, okončavši Drugi svetski rat.

Nuklearno balansiranje

Protivljenje Nemačke nuklearnom oružju je u konkurentskom odnosu sa očekivanjem da Berlin podrži bezbednosni status kvo. NATO dugo vodi politiku stacioniranje američkog nuklearnog oružja na teritoriji van SAD. A to znači da bi nemački ratni avioni mogli da nose atomske bojeve glave u slučaju nuklearnog rata. Čak 20 takvih bojevih glava ostalo je u vazduhoplovnoj bazi Bihel u zapadnoj Nemačkoj. Prema proceni američke  nevladine organizacije Inicijative nuklearna pretnja (NTI) čiji je cilj izbegavanje nuklearne katastrofe, postojalo je još oko 130 američkih bojevih glava u vazduhoplovnoj bazi Ramštajn, sve dok nisu uklonjene između 2001. i 2005. godine.

Čin nuklearnog balansiranja proizvodi napetost i u nemačkoj unutrašnjoj politici, kao i evroatlantskom savezu. Svako neslaganje, međutim, potisnuto je u drugi plan nakon ruskog napada na Ukrajinu.

Neki političari u Zelenoj partiji, koji su tradicionalno oštri kritičari nuklearnog oružja, takođe su među najglasnijim pristalicama Ukrajine. U međuvremenu, zvaničnici NATO-a koriste svaku priliku da pokažu da su napori Rusije da podeli alijansu propali. „Očigledno je da smo na nekom prelomnoj tački“, rekao je za DW Džon Erat, viši direktor za politiku Centra za kontrolu naoružanja i neproliferaciju. „Jedno od sredstava koje je Rusija izabrala da postigne svoj cilj jeste da preti upotrebom nuklearnog oružja.“

Nuklearna ivica, prošlost i sadašnjost

Taj cilj – preuzimanje kontrole nad Ukrajinom i prekid podrške SAD i NATO – do sada nije ostvaren. Međutim, korišćenje nuklearnog oružja kao „diplomatskog alata“, rekao je Erat, donekle je bilo efikasno u ograničavanju podrške Ukarjini. SAD su bile oprezne da izbegnu eskalaciju koja bi ih mogla uvući u direktan sukob sa Rusijom, a nemački zvaničnici su često izražavali zabrinutost zbog mogućeg prekoračenja crte koje bi Nemačku učinilo zvaničnom stranom u ratu.

„Prava opasnost leži u tome da se ovaj sukob završi tako što će se Rusija smatrati uspešnom, a ovaj alat efikasnim. Jer to otvara brane“, rekao je Erat. Druge države koje poseduju atomsko oružje, poput Severne Koreje, mogle bi da se upuste u smelije pretnje sopstvenim arsenalima.

Nuklearna diplomatija je već prošla kroz jedan presedan. Tokom osamdesetih, novo raspoređivanje sovjetskih nuklearnih snaga navelo je NATO da odgovori istom merom. Masovni protesti, posebno u tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj, izvršili su pritisak na vladu da se usprotivi postavljanju dodatnih američkih nuklearnih projektila na njenom tlu. U Severnoatlanskom savezu smatraju da je to bio „težak period za Zapadnu Nemačku kao i za NATO“. Alijansa se, međutim, održala. Postignut je „dvostruki“ kompromis, koji je doveo do raspoređivanja raketa, ali i pregovora sa Sovjetskim Savezom za postizanje sporazuma o kontroli naoružanja.

„Razlike u toleranciji nuklearnog rizika među saveznicima u NATO mogu biti tačka pritiska koju Rusija može da iskoristi“, rekao je za DW Jonas Šnajder, saradnik za međunarodnu bezbednost u berlinskom trustu mozgova Fondacija nauka i politika (SWP). „Generalno gledano, Nemačka je opreznije pozicionirana kada je reč o nuklearnom riziku.“

Ostalih deset odsto

Kontrola naoružanja je na najnižem nivou, sada kada je Rusija suspendovala Novi START (Pregovori o smanjenju strateškog naoružanja, skraćeno START) – ali se nije zvanično povukla iz procesa. To je bio poslednji veliki sporazum koji ograničava ruske i američke nuklearne sisteme. Bezbednosni analitičari poput Šnajdera su relativno optimistični: „Sve u svemu, ne vidim povećanje nuklearnog rizika kao rezultat onoga što se dogodilo sa Novim START-om“, rekao je on.

To je delimično tako zato što su ugovori samo jedan element kontrole naoružanja. Transparentnost, dijalog i prikupljanje podataka putem javnih i tajnih sredstava su drugi. Nuklearno oružje je skupo i upadljivo, zbog čega je lako uočiti promene u broju ili rasporedu. Ugovori su takođe obuhvatili samo ruske i američke snage.

Dok Vašington i Moskva kontrolišu oko 90 odsto svetskog nuklearnog oružja, uključujući sposobnost prvog udara, odsustvo Kine iz ovih sporazuma je veća briga. Postoji nekoliko malih i srednjih država koje su u posedu atomskog oružja, ali Erat je rekao da je Kina mesto „gde se stvari menjaju u nuklearnom svetu“. SAD nemaju ni svest o tome ni linije komunikacije kakve su sa Rusijom gradile decenijama. „Ako bi došlo do krize oko Tajvana, malo je teže direktnom linijom doći do Pekinga“, rekao je on.

Većina zemalja ne poseduje atomsko oružje, a njih 92 su potpisale Ugovor o zabrani nuklearnog oružja. Međutim, bez svetskih nuklearnih sila, sporazum je uglavnom simboličan.

Nemačka podržava pokret za ukidanje atomskog oružja, ali ima obaveze i prema američkoj nuklearnoj doktrini, pa pokušava da uradi dve stvari odjednom. Nemačka je prisustvovala sastanku zemalja potpisnica Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja 2022. u Beču kao posmatrač – što je odraz antinuklearnih težnji koje su takmaci sa nuklearnim obavezama u stvarnom svetu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.