Promena je tu. Izjašnjavanje nemačkih birača je jasno: dosta je minimalnih kompromisa dosadašnjih tzv. „velikih koalicija“ Demohrišćana (CDU/CSU) i Socijaldemokrata (SPD). Pristupa se velikim zadacima: zaštiti klime, digitalizaciji i neophodnoj modernizaciji Nemačke.
Te Herkulovske zadatke sada je moguće rešiti samo zajedno sa malim strankama. Kod svih eventualnih koalicija važnu ulogu će imati i Zeleni i Liberali (FDP). Bez njih ništa nije moguće. I to je dobro. Tako čak možda nastaje i neki novi liberalni centar.
Skupa „zelena nevesta“
Znatan rast broja glasova za Zelene jasno pokazuje da je strah od posledica klimatskih promena stigao do birača. Zeleni će s tim rezultatom samouvereno da uđu u pregovore za formiranju nove vladajuće koalicije. Oni su nevesta koju svi žele i čiji miraz može skupo da košta.
Nemačka je, međutim, verovatno manje spremna na promene nego što su se nadali Zeleni i njihova kandidatkinja za kancelarku Analena Berbok. Pogotovo je manje spremna ako su promene skupe – i to je pokazao ovaj izborni rezultat.
Formiranje nove vlade nije moguće ni bez FDP. Liberali su veliki protivnici preteranog regulisanja i zato bi mogli da koče pojedine želje Zelenih. Liberali veruju u tržište, forsiraju digitalizaciju i smanjivanje birokratije. Oni žele zaštitu klime bez da se povećava porez. A kako bi to trebalo da ide – to tek moraju da objasne u pregovorima o formiranju vlade.
Demohrišćani zreli za opoziciju
Jasni izborni gubitnici su Demohrišćani (CDU/CSU) – pa čak i ako na kraju gubitak glasova bude manji nego što je to prognozirala većina istraživanja javnog mnjenja. Njihov dramatičan minus u odnosu na prošle savezne parlamentarne izbore ne može se ulepšavati. Kandidat za kancelara Armin Lašet nije uspeo da uveri birače, iako je kao pokrajinski premijer uspešno upravljao Severnom Rajnom Vestfalijom. I CSU, sestrinska stranka CDU iz Bavarske, zabeležila je pad – ovo je za njih ubedljivo najlošiji rezultat na saveznim parlamentarnim izborima od 1949. godine. Nakon 16 godina na vlasti, demohrišćanske stranke zrele su za opoziciju.
Merkel 2.0
Uprkos tome, CDU/CSU će pokušati sve kako bi ipak formirali vladu sa Zelenima i Liberalima. To je moguće, mada su Demohrišćani drugi po broju glasova. Odlučujuće je to ko će uspeti da stvori većinu i u nemačkoj istoriji već tri puta se dogodilo da najjača stranka na kraju ne bude u vladi.
To je izazov za Olafa Šolca koji je Socijaldemokratsku partiju Nemačke (SPD) doveo do pozicije najjače stranke. Tesno doduše, ali je uspeo. Socijaldemokrate su na početku predizborne kampanje imali prema anketama samo oko 12 odsto podrške i činilo se da je nekadašnja „narodna stranka“ na kolenima.
Šolc je doneo preokret. Ali, ostalo je nejasno za šta se on lično zalaže, šta mu je zaista važno. On je delovao kao svojevrsna „Merkel 2.0“: predvidljiv, objektivan, bez velikih emocija. Birači su to očigledno dobro prihvatili.
Šansa za velike teme budućnosti
Sada Šolc mora da pokaže šta se u njemu krije. Ako želi da postane kancelar, on mora brzo da počne koalicione pregovore sa Zelenima i Liberalima. Njegov je cilj formiranje koalicije sa Zelenima i Liberalima. To neće biti lako, jer moraće da se prave ustupci malim strankama, pre svega kada je reč o zaštiti klime ili poreskoj politici. Isto to će pokušati i CDU, koji mu je za petama.
Ishod je neizvestan, a Nemci ne žele nastavak politike Angele Merkel. Moć i uticaj velikih stranaka CDU i SPD znatno su opali. Nemačka politika postaje šarenija. To je šansa za pokretanje velikih tema budućnosti. Ekološki osvešćeno i digitalno.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu