Nemci sve bezbrižniji, ne plaše se korone
5. jun 2020.
Oko 3.000 ljudi sa 400 čamaca okupilo se proteklog vikenda u Berlinu po prelepom vremenu na tzv. žurci gumenih čamaca u kanalu Landver. U normalna vremena to ne bi bilo vredno ni pomena, ali u pandemiji korona-virusa?
„Te slike me brinu“, tvitovao je nemački ministar zdravlja Jens Špan. I nije bio jedini koji je to kritikovao. Očigledno su Nemci sve manje spremni da se pridržavaju pravila o odstojanju.
To se vidi i u svakodnevnom životu. Bez obzira na to što je u javnom saobraćaju, u supermarketima i drugim prodavnicama propisano nošenje zaštitnih maski, ljudi bi trebalo da drže distancu najmanje metar i po. Ali, sve je više slučajeva kada se ne nose maske, a gužve na kasama ponovo postaju normalnost.
Smanjio se rizik od zaraze
Takvo ponašanje može se pripisati činjenici da se sve manje Nemaca plaši zaraze korona-virusom. Pre dva meseca, dvostruko više ljudi bilo je zabrinuto da bi oni ili neko od članova njihove porodice mogli da se zaraze. Ali, broj inficiranih i dalje opada i politika od kraja aprila postupno ukida mere ograničenja u svakodnevnom životu. S tim se slaže više nego svaki drugi Nemac, pokazalo je najnovije istraživanje „Dojčlandtrend“ koje redovno objavljuje nemački javni servis ARD.
Prema tom reprezentativnom istraživanju, još samo troje od desetoro građana mišljenja je da normalizacija ide predaleko. S druge strane, 13 procenata smatra da dosadašnja promena kursa ne ide dovoljno daleko. Ako se pogleda partijski profil ispitanika, vidi se da su pre svega pristalice desno-radikalne Alternative za Nemačku (AfD) za više popuštanja.
Šesnaest pokrajina, šesnaest različitih pravila
Sve u svemu, kurs normalizacije poslednjih nedelja naišao je na podršku građana. Međutim, kritički se gleda na to što nema jedinstvenih pravila na državnom nivou, već svaka pokrajina ima svoja, od kojih se neka značajno razlikuju. Počevši od broja ljudi koji smeju da budu zajedno, otvaranja škola, obdaništa i bazena, pa do pitanja da li se u restoranima moraju nositi maske ili ne.
Da to nije ispravno smatra 55 procenata građana Nemačke i radije bi da pokrajine deluju jedinstveno. Ali, 45 odsto smatra ispravnim da svaka pojedina savezna pokrajina odlučuje za sebe, kako i kada će ukidati mere ograničenja.
Previše fokusa na profesionalni fudbal
Ko i koliko mora da dobije pomoći u ovoj krizi? Politika je proteklih nedelja dosta toga uradila za privredu, ali i za druge društvene oblasti. No, sudeći prema učesnicima istraživanja „Dojčlandtrend“, nisu uvek postavljani pravi prioriteti. Nedostaci su uočeni pre svega u školskom i obrazovnom sistemu, dok građani smatraju veoma preteranom pažnju koja se pridaje profesionalnom fudbalu.
Nemačka i njene pokrajine u ovom trenutku ubacuju milijardske iznose u privredu, kako bi se ublažile najgore ekonomske posledice pandemije. Prema „Dojčlandtrendu“, 60 odsto građana ekonomsku situaciju vidi kao lošu. U maju je bilo njih 68 odsto. Na pitanje o njihovoj ličnoj ekonomskoj situaciji, građani su u 80 odsto slučajeva odgovorili da je „dobra“ ili „odlična“.
Ali, procena se u vremenu korone značajno razlikuje u zavisnosti od prihoda. Oni sa manjim prihodima su sa 49 procenata gotovo četiri puta nezadovoljniji od onih sa višim primanjima.
Vladajuća koalicija ubire poene
U sredu kasno uveče vladajuća koalicija koju čine CDU, CSU i SPD postigla je dogovor o milijardskom paketu, koji bi trebalo da pomogne ponovnom jačanju ekonomije. Naravno da su tri partije imale u vidu birače. Na kraju, prihvatanje i uspeh novog paketa mera obeležiće percepciju vlade Nemačke u narednim mesecima.
Kabinet je do sada u vremenu korone bio ubedljiv. Skoro bez promene u odnosu na prethodni mesec, 62 odsto (-2) građana s pravom glasa pozitivno gleda na rad vlade. Osim podrške iz sopstvenih redova, vladajuća koalicija ima podršku 72 odsto pristalica Zelenih i 66 odsto Liberala (FDP). Levica je podeljena – 51:49. Teške kritike dolaze iz redova AfD: 89 odsto pristalica te stranke nezadovoljno je vladom.
Šta bi bilo kad bi danas bili izbori?
Na jesen 2021. održavaju se parlamentarni izbori. Ako bi se danas glasalo, onda bi se CDU i CSU mogli nadati velikoj većini glasova.
Na vrhu liste najomiljenijih političara je Angela Merkel. Prema istraživanju „Dojčlandtrend“ ona uživa najveću podršku od aprila 2015. – 71 procenat (+3). Na drugom mestu sa 60 procenata podrške (+1) je ministar finansija Olaf Šolc (SPD). Omiljen je takođe i ministar zdravlja, Jens Špan (60 procenata; +1), a sledi ministar privrede Peter Altmajer sa 51 procentom pdorške (-2).