Nemci žele oštriju politiku

Mesecima se u Nemačkoj kontroverzno raspravlja o obaveznom vakcinisanju. Sada je jasno da ono neće biti uvedeno ovog proleća. Kompromisni nacrt zakona koji predviđa obaveznu vakcinaciju od napunjene šezdesete godine nije dobio većinu u Bundestagu. Za nacrt zakona je u nemačkom parlamentu bilo 296 poslanika, a protiv 378.

Samo delimično ovaj rezultat odražava i raspoloženje u narodu. Prema anketi koju po nalogu Prvog programa nemačke televizije (ARD) sprovodi institut za istraživanje javnog mnjenja Infratest-dimap samo 37 odsto Nemaca je protiv obaveznog vakcinisanja. Među protivnicima je većina iz redova stranke Alternativa za Nemačku (AfD) , ali i skoro polovina nemačkih liberala (FDP).

Približno polovina ispitanika podržava opštu obavezu vakcinisanja, a primenu te obaveze samo za jednu starosnu grupu podržava tek svaki osmi ispitanik.

Nemci i dalje na oprezu zbog korone

Ni u odgovorima na druga pitanja koja se tiču antipandemijske politike vlade rezultati nisu do kraja jednoznačni. Potpuno ukidanje antipandemijskih mera početkom aprila šest od deset ispitanika smatraju pogrešnim. Nerazumevanje za taj korak pokazuju uglavnom stariji.

Svaki drugi ispitanik će, uprkos ukidanju obaveze, na javnim mestima i u kupovini i dalje nositi masku.

Brojni su Nemci koji su i dalje oprezni. Trenutno se dnevno evidentira do 200.000 novozaraženih.

Većina želi novu oštriju nemačku politiku prema ratu u Ukrajini

Užasnutost u Nemačkoj zbog rata u Ukrajini ne jenjava. Situacija tamošnjih ljudi ne ostavlja ravnodušnim devet od deset ispitanika. A dve trećine njih se pribojavaju velikog rata u Evropi.

Ali kurs nemačke vlade prema ratu u Ukrajini sada se vidi više kritički nego u poslednjoj anketi pre mesec dana. Za jednu trećinu ispitanika nemačka reakcija na ruski napad na Ukrajinu bila je umesna. To je 16 odsto manje nego prošlog meseca. Za 45 odsto ispitanika odgovor Nemačke nije dovoljno oštar, dok 11 odsto smatra da mere idu predaleko – i to je tri procenta manje u odnosu na prethodnu anketu.

Više podrške za energetski bojkot

Jedan od zahteva da Nemačka oštrije reaguje na rusku invaziju tiče se obustavljanja uvoza ruskog gasa i nafte. Stav građana se donekle promenio. Polovina ispitanika bi trenutno podržala bojkot. To je šest odsto više u odnosu na prethodnu anketu. U anketi je pitanje imalo i dodatak – ovi procenti važe čak i ako bi bojkot imao negativne efekte na snabdevanje energijom i na cene u Nemačkoj.

Diversifikacija energetskih izvora je neophodna ako Nemačka misli da smanji zavisnost od uvoza ruskih energenata. Međutim, konsenzus ispitanika postoji samo oko povećanja kapaciteta obnovljivih izvora energije.

Drugi izvori energije se procenjuju daleko suzdržanije. To ne važi samo za uvoz gasa dobijenog frakingom u Americi. Povećanje uvoza gasa i nafte iz Katara ili Saudijske Arabije ili dodatno produženje rada nemačkih nuklearnih elektrana  ne nailaze na tako veliku podršku.

U Nemačkoj se diskutuje i o uštedi energije, a jedan od načina je ograničenje brzine na auto-putevima. Vremenski ograničeno limitiranje brzine podržavaju šest od deset ispitanika.

Zeleni su profitirali

U aktuelnom kriznom kontekstu procena rada vlade sadrži otprilike jednak broj kritičkih i pozitvnih stavova. To znači da je zadovoljstvo radom vlade za mesec dana opalo za 10 odsto. Međutim, jedan deo vlade je uspeo da poveća popularnost.

Na primer, ministar ekonomije Robert Habek i šefica nemačke diplomatije Analena Berbok postali su ispitanicima simpatičniji. Ova dva zelena političara predvode listu najpopularnijih političara u zemlji i imaju do sada najbolje ocene. Socijaldemokrati kao što je kancelar Olaf Šolc ili ministar zdravstva Karl Lauterbah izgubili su deo podrške. Još jasniji gubitnik je liberalni ministar finansija Kristijan Lindner.

To se ogleda i u tradicionalnom „pitanju za nedelju“ koje glasi za koga bi ispitanici glasali da su naredne nedelje izbori. Podrška nemačkoj stranci Zeleni porasla je za tri odsto i trenutno iznosi 19 odsto. To je najbolji rezultat od leta 2021. Nemački Demohrišćani (CDU/CSU) bi osvojili 25 odsto glasova, socijaldemokrati 24 odsto. I jedni i drugi su izgubili po jedan procenat. Nepromenjene su vrednosti i za desničarsku Alternativu za Nemačku (11%) i za nemačke Liberale (9%). Levica je sa 4 odsto slabija nego u martu, spustivši se ispod cenzusa od pet odsto. Time ova stranka, da Nemci biraju svoje poslanike u narednu nedelju, ne bi bila zastupljena u Bundestagu. Ovaj rezultat je za Levicu najgori od juna 2005.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.