Neophodna „jasna mapa puta“ za Srbiju

„Kada se sledeće godine bude obeležavala stogodišnjica početka Prvog svetskog rata Evropska unija neće moći da kaže da je uspela da u potpunosti integriše ceo Balkan“, smatra belgijski šef diplomatije Didije Rejnders i za DW dodaje: „Postoje izazovi geopolitički, istorijski, ali i logički, razvoja EU. Taj proces ima svoja pravila koja se odnose na poštovanje političkih i ekonomskih kriterijuma. Kada je reč o Srbiji, odnosi sa Kosovom su ono što je direktno pred nama“.

Pitanje proširenja EU naći će se na dnevnom redu sastanaka evropskih šefova diplomatija, evropskih poslova, ali i lidera EU u decembru, kada bi trebalo da se razmotre napredak i dalji koraci zemalja u procesu evrointegracija. I dok u Beogradu očekuju, prema rečima premijera Dačića, da neke od država članica pred decembarski Savet usaglase zajednički pristup koji bi se „podstakla što pozitivnija odluka i napredak u procesu evrointegracija Srbije“, šef belgijske diplomatije kaže da se još čekaju „procene Evropske komisije i Ketrin Ešton“:

„Ne verujem da bi otvaranje nove evrointegracione etape trebalo da bude u cilju ohrabrenja. Nova etapa trebalo bi da bude cilj procesa, da se u nju prelazi kada su kriterijumi ispunjeni na osnovu realnog napretka.“

Traži se stabilizacija između Srbije i Kosova

Zemlje članice Evropske unije, prema rečima Rejndersa, čekaju da vide konkretan napredak između Beograda i Prištine. „Ono što trenutno tražimo jeste dijalog i rešavanje nekih situacija“, kaže Rejnders i dodaje: „Ne traži se u prvo vreme priznanje. I zemlje EU podeljene su po tom pitanju oko Kosova. Ali ako dođe do stabilizacije između Srbije i Kosova to će umnogome omogućiti jednostavniji život“.

Sa druge strane, belgijski šef diplomatije ističe i važnost „pozitivnog“ pristupa koji se odnosi i na poštovanje preduzetih obaveza od strane zemlja članica: „Ono što me je iznenadilo na Savetu prošlog decembra jeste to da sam imao utisak da su dodati neki uslovi na ono što je već traženo od Srbije“.

Didije Rejnders tu naglašava važnost „jasne mape puta“ na osnovu koje se može proveriti i konstatovati učinjeno, što bi dalje omogućio otvaranje šireg procesa evrointegracija jedne zemlje.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković