(Ne)prirodna veličina pisaca

U izdanju „Drava Verlag“ iz Klagenfurta izašla je nova knjiga kratkih priča Jovana Nikolića na nemačkom jeziku pod naslovom „Lovci na duše“. To je treća knjiga istog autora na nemačkom jeziku. Prethodne dve knjige poezije objavio je isti izdavač. Sudeći po zvaničnom programu nastupa Srbije u ulozi počasnog gosta na sajmu knjiga u Lajpcigu ova knjiga neće biti zastupljena na srpskom štandu u Lajpcigu.

Plovi lađa „Francuska 7“

Dojče vele: Srbija ove godine nastupa na Sajmu knjiga u Lajpcigu u ulozi počasnog gosta. Šta to zapravo znači za srpske pisce?

Jovan Nikolić: „U svakom slučaju će značiti. Jezik je jedan od najvećih reprezenata u kulturi jednog naroda. Mi, na žalost nemamo druge vrste eksponiranja u Nemačkoj - privredu, ekonomiju, proizvode iz Srbije… O tome bolje da ne govorimo. Međutim, pošto se u Srbiji proizvodi literatura i to na dva mesta, mnogo znači da jedan duhovni proizvod kao što je jezik, knjige i pisci dođu u Lajpcig i prikažu se. Naravno, pitanje kako je i ko tamo došao je druga tema, ali mislim da je veoma značajno da srpski pisci rade i kreću se po svetu. U Srbiji ima zanimljive literature.“

Pomenuli ste „drugu“ temu. Želite li nešto da kažete o tome?

„Grupi pisaca kojoj eventualno ja pripadam, ’mladih pisaca od 55 godina’, je svojevremeno dosadila činjenica da ’stara Francuska 7’, jedna fina klika, putuje, ’nakrkava’ se pečenjima, deli dnevnice i nagrade, ’ja tebi ovu nagradicu, ti meni dogodine ovu’, a mi smo samo gledali kako fino putuje lađa Francuska 7. Onda je toj generaciji dosadilo da to gleda, pa su osnovali svoje Društvo književnika Srbije. E, sad su oni uzeli banku, nagrađuju se, šalju sebe u Lajpcig. Pa i red je da i oni sad to malo rade. Dok ne dođe neka treća generacija kojoj će dojaditi da gleda i jedne i druge. Pa će možda napraviti neko treće, alternativno udruženje književnika.“

U nastavku: Horor-posteri pisaca

Upravo je izašla nova knjiga kratkih priča Jovana Nikolića na nemačkom jeziku pod naslovom „Lovci na duše“. Sudeći po zvaničnom programu nastupa Srbije u ulozi počasnog gosta na sajmu knjiga u Lajpcigu ta knjiga neće biti zastupljena na srpskom štandu u Lajpcigu.

Jovan Nikolić: „Ali, moram vam ispričati nešto fascinantno. Sećam se sajma knjiga devedesetih godina u Beogradu. Ja sam se tu nešto šetao, video šta sam trebao da vidim, i onako malo pokisao vraćao se domu svome. I sretne me kolega sa radija, pravi neku reportažu i kaže: E, sjajno Jovane, molim te kaži mi tvoja opažanja o ovogodišnjem sajmu. I ja mu kažem doslovce ovako:

Video sam dve stvari. Video sam da je Živojin Pavlović, koga neobično cenim, imao promociju i iza sebe jedan horor-poster, svoju sliku u veličini u kakvoj nisam nikada video ni Titov poster. Radilo se o nekakvih 12 kvadratnih metara. Ja sam se malo prepao. Nakon toga sam naišao na neki drugi štand na kome se dogodio skandal jer je Milorad Pavić, veliki i sjajan pisac, povukao čitavo izdanje njegovih izabranih knjiga zbog jednog jedinog slova.

To su za mene bili dominantni detalji jer sam, vraćajući se kući, gledao one redove za mleko, ulje, šećer, brašno i ostale „aleve paprike“. Tako da mi je bilo nekako žao, mislio sam: kako je moguće da pisci nemaju uvida u kome vremenu žive, a radilo se o najužasnijem vremenu terora diktatora Miloševića. Ja zaista nisam mogao da se opasuljim, zašto su ta dva velika i draga pisca u tolikoj taštini u vreme kada se narod, kome pripadaju, nalazi u užasnoj situaciji.“

E, sada vršim paralelu. Nemam nikakvih komentara na izbor ljudi koji dolaze u Lajpcig, to je jedna klika i znalo se kakva je i koja je klika. Nemam ja ništa da kažem o njima, niti bih želeo da govorim, ali postoji tu nešto interesantno. Sada oni na sajmu u Lajpcigu, pored ostalog, instaliraju svoje postere u prirodnoj veličini. Ja uopšte ne znam koja je prirodna veličina tih ljudi, mada mislim da će se sva ta veličina, i prirodna i neprirodna i ta količina taštine i sebeljublja pokazati ubrzo posle sajma rezultatima. Pokazaće se koliko će stvarno knjiga biti prevedeno i koliko će nemačka književnost i literatura ili nemačka književna scena akceptirati tu grupu pisaca u prirodnoj veličini.“

Razgovor vodila: Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković