Nervoza u Berlinu
22. maj 2019.
Velika koalicija bi u nedelju 26. maja mogla da postane veliki gubitnik. Bira se Evropski parlament, ali u Nemačkoj se na to gleda pre svega iz „nacionalne perspektive“, kaže Ursula Minh. Direktorka Akademije za političko obrazovanje u Tucingu smatra da će CDU/CSU i SPD – stranke vlade Angele Merkel – pretrpeti gubitke.
S tim u vezi, raste i nervoza.
SPD: „to su gubitnici“
Pre svega socijaldemokratama preti novi pad. SPD je na poslednjim izborima za Evropski parlament uspela da osvoji 27 odsto glasova, a sada, prema anketama, ima deset odsto manje. Ljudi bi na nju mogli da gledaju još samo kao na gubitnika, kaže Ursula Minh. Toj stranci ponovo predstoje diskusije o ličnostima, programu, o velikoj koaliciji.
Minhova ipak ne veruje da će SPD pustiti da vlada pukne. „SPD može da postane nervozna ili da gleda kako CDU postaje nervozna“. Jer i Demohrišćani zabrinuto prate ankete. Jedni smatraju da je konzervativni kurs nove šefice stranke i moguće naslednice Angele Merkel, Anegret Kramp-Karenbauer, pogrešan, a drugi da je Merkelova predugo na funkciji i da treba da se povuče. Sigurno je da će posle ovih izbora neki ministri biti promenjeni.
Nova kancelarka bez novih izbora?
Glasine koje se čuju poslednjih nedelja pokazuju koliko je CDU postala nesigurna. Mnogima je čak izgledalo moguće da će Merkelova preći u Brisel, što je ona demantovala. A mnogi vide i mogućnost da Kramp-Karenbauerova postane kancelarka bez novih izbora. Tako nešto SPD ne bi dozvolila, smatra Ursula Minh. Da li su novi izbori još jedina mogućnost da se okonča era Angele Merkel? „Kada u CDU počnu da igraju živci, postojaće još jedna mogućnost“. Tu Zeleni ulaze u igru.
To potvrđuje i Ralf Fiks, rukovodilac Centra za liberalnu modernu i bivši političar Zelenih. Zbližavanje Zelenih i liberalnog saveza „Renesansa u Evropi“ francuskog predsednika Makrona je po njemu šansa „da se izađe iz starog načina razmišljanja o taborima“, te nešto što omogućava „alternativu za veliku koaliciju“. Fiks može da zamisli saveze Zelenih sa Liberalima i konzervativcima.
Duh vremena je zelen
Moguće je da će Zeleni posle izbora za Evropski parlament biti vrlo traženi, jer sve govori da će trijumfovati na izborima. „Duh vremena govori u korist Zelenih“, kaže Fiks. Pokret „Petkom za budućnost“ je u Nemačkoj od klimatske politike napravio najvažniju temu. Sve stranke sada govore o životnoj sredini, ali smatra se da su samo Zeleni u stanju da za nju nešto i učine. Ursula Minh smatra da će najveći izazov za ekološku stranku biti da „ne trijumfuje previše“.
Ali, šta će Zeleni sa, kako se očekuje, dobrim, rezultatom izbora da učine u nemačkoj unutrašnjoj politici? Fiks smatra da će oni dobiti „vetar u leđa“ koji će im omogućiti da svoje teme još više uvedu u centra političke agende. Ali da bi nešto mogli da oblikuju, morali bi da postanu deo vlade. No, Fiks smatra da će i oni zahtevati nove izbore.
I zaista, Zeleni bi mogli da na izborima za Evropski parlament budu dvostruko uspešniji nego što su bili na izborima za Bundestag 2017. (8,9%), pa bi mogli da ostave za sobom čak i SPD. A pošto praktično sve druge stranke stoje lošije nego 2017, Ursula Minh lakonski zaključuje: „Zelene bi zanimali novi izbori, ali nikoga drugog“. Pa ni desničarsku Alternativu za Nemačku (AfD) koja je najveći dobitnik na izborima iz 2017.
„AfD vuče za sobom prljavštinu“
Pre dve godine, Alternativa za Nemačku (AfD) je bila najveći profiter duha vremena. Izbeglička politika Angele Merkel, diskusije o terorizmu i unutrašnjoj bezbednosti, obeležile su tadašnje raspoloženje. Pre svega su izbeglice kao večita tema AfD izgubile na važnosti. AfD sada ima i druge probleme: aferu sa donacijama, bliskost sa desničarskim ekstremistima. „Ta stranka vuče za sobom prljavštinu“ koja, kako kaže Mihnova, odbija mnoge birače.
Razvoj tema AfD bi trebalo da bude upozorenje i za Zelene, smatra Minhova: „Nedavno još nismo mislili da će tema izbeglica pasti u drugi plan“. Ralf Fiks smatra da će za Zelene posle izbora biti utoliko važnije da postanu dostojni svoje „istorijske odgovornosti kao most“ između klimatskog pokreta i političkih institucija. Na ovim izborima, kaže, mladoj generaciji valja pokazati „delatne sposobnosti parlamentarne demokratije“.