Nestašica lekova u Nemačkoj i u svetu

I u apotekama u Nemačkoj pacijentima sve češće kažu: „Taj lek trenutno nije dostupan“. Na spisku Saveznog instituta za lekove i medicinska sredstva, BfArM, nalaze se lekovi za HIV, kao i insulin koji ljudi sa dijabetesom tipa 1 moraju redovno da ubrizgavaju. U Nemačkoj postoje uska grla u isporukama narudžbi, ali prema BfArM još uvek nema uskih grla u snabdevanju pacijenata.

„Usko grlo u isporukama je prekid isporuke uobičajenog obima za koji se očekuje da će trajati duže od 2 sedmice ili značajno povećana potražnja koja se ne može adekvatno zadovoljiti", navodi se na veb stranici tog Saveznog zavoda.

Ovde je posebno važno da li postoje alternativni preparati za terapiju i da li su ti lekovi trenutno na tržištu.

Ali kratkoročni problemi sa isporukom takođe predstavljaju značajan dodatni teret za apoteke, jer čak i ako su alternative dostupne, prvo ih treba pronaći i nabaviti.

Pored toga, to stvara stres pacijentima: možda su godinama uzimali isti lek, a sada se od njih iznenada traži da pređu na drugi lek - samo zato što tog njihovog leka nema na tržištu.

Sve duži spisak lekova koji nedostaju u Nemačkoj

Pored insulina i lekova protiv HIV-a, nedostaju i antibiotici, sprejevi za astmu, lekovi protiv visokog pritiska, protiv karcinoma, protiv epilepsije, pa čak i ibuprofen i paracetamol… i tako dalje.

Pritom nisu svi aktivni sastojci u različitim lekovima neophodni za lečenje pacijenata. „Na primer, od više od 250 izveštaja o uskim grlima u isporuci, samo 10 izveštaja se tiču aktivnih sastojaka koji su kritični za lečenje“, navodi BfArM.

Martin Šerer iz Degama, nemačkog društva za opštu medicinu i porodičnu medicinu smatra da je najvažnijih lekova ima dovoljno, barem u Nemačkoj:

„Uska grla u isporuci nisu razlog da ja kao lekar prepisujem veća pakovanja. To bi moglo biti čak i opasno, jer se osetljive vrednosti kao što su krvni pritisak, razređivanje krvi ili vrednosti štitne žlezde moraju redovno proveravati kao i doza leka“.

Problem postoji širom sveta

Zemlje širom sveta su pogođene nestašicom lekova. Koliko su ozbiljni problemi za svakog pojedinca zavisi ne samo od toga o kojoj bolesti je reč.

Ljudi koji pate od raka ili dijabetesa, na primer, ili HIV pozitivni pacijenti moraju hitno da redovno uzimaju lekove. Ako se tretman prekine ili čak potpuno prekine, to može dovesti do komplikacija.

Delimično su pogođene i bolnice, a time i operacije.

Prema British Medical Journal, BMJ, nedostatak leka remifentanil u Velikoj Britaniji već ima posledice: opioid, koji u telu deluje samo kratko vreme, koristi se pri operacijama. Ovim preparatom pacijenti se brže oporavljaju od anestezije. Tako se mogu izbeći dugotrajni neželjeni efekti. Međutim, sada postoje problemi sa isporukom.

U međuvremenu je i Vijetnam zabrinut zbog nedostatka važnog leka koji se koristi pri operaciji srca.

Afrika: posebno pogođena deca

U mnogim afričkim zemljama je situacija još mnogo gora. Tamo ionako postoji ozbiljan nedostatak lekova. Situaciju dodatno otežavaju delimična uska grla u isporuci. Prema Centru za istraživanje infektivnih bolesti Univerziteta u Minesoti, CIDRAP, nedostaje oko četiri miliona doza vakcine protiv rotavirusa.

Ovo posebno pogađa decu u Keniji, Tanzaniji, Senegalu i Kamerunu. Rotavirusna infekcija izaziva dijareju kod male dece, što dovodi do dehidracije - više od dva miliona dece mora da bude hospitalizovano svake godine.

Problem sa lekovima za HIV

HIV se leči takozvanim antiretrovirusnim lekovima. Do sada je to dobro funkcionisalo, barem u industrijalizovanim zemljama.

U zemlji kao što je Indija, na primer, gde je stopa infekcije posebno visoka, postoji mnogo manje mogućnosti lečenja. Antiretrovirusni lekovi su jednostavno preskupi. U Nemačkoj, lečenje HIV pacijenta godišnje košta između 20.000 i 30.000 evra.

U Indiji, međutim, mnogi zavise od besplatnih lekova za HIV.  Iako ih ima i u privatnim apotekama, retko ko u toj zemlji može sebi da ih priušti. Distribuiraju se u državnim antiretrovirusnim centrima. A ako više nema lekova za HIV, ne mogu se snabdevati ni privatne apoteke ni državni centri.

Lepra, ujedi zmija…

Širom sveta postoje i brojne bolesti koje su nama Evropljanima strane. Bez medicinskog tretmana, mnoge od njih mogu biti fatalne.

Ovo uključuje, na primer, Hansenovu bolest, poznatija kao - lepra. Drugi primer su ujedi zmija, koji nisu neuobičajeni u Indiji. Oni takođe mogu biti smrtonosni, ako neophodni lekovi nisu dostupni.

Ne postoji jedan uzrok

Na tržištu lekova je sve veća monopolizacija. Ako se farmacetuske firme nađu u nevolji, to može imati ozbiljne posledice - jer često nema drugih kompanija koje bi mogle odmah da nastave proizvodnju.

Mnogi lekovi se proizvode u Aziji jer su tamo troškovi proizvodnje mnogo niži. Premeštanje proizvodnih kapaciteta u Evropu nije moguće preko noći. Globalizacija ima svoju cenu po mnogo čemu.

„U globalizovanom svetu, farmaceutska proizvodnja takođe zavisi od globalnog razvoja“, kaže Šerer.

„Na primer, zavisi od međunarodnih problema sa sirovinama, povećanja cena i poteškoća u transportu, na primer iz Kine ili Indije. Osim toga, i rastući troškovi energije utiču na snabdevanje lekovima.“

Mnoge okolnosti dovode do toga da proizvodnja lekova kratkoročno stagnira ili čak mora da se zaustavi. Odgovarajuće alternative tada često nisu dovoljne. I tako lekari i farmaceuti, farmaceutske kompanije i proizvodne kompanije moraju uvek iznova da žongliraju sa postojećim resursima i nadaju se da je nestašica lekova samo kratkoročna.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.