Neumesno je tražiti krivce za poraz

Gorak poraz nemačke reprezentacije – svetska štampa je danas puna takvih i sličnih naslova. Obično se pri tome traži i nalazi krivac, drvlje i kamenje po treneru, igračima, sudiji – neko mora da je zabrljao. Postupimo kao kriminalistički inspektori – metodom isključivanja krivaca.

Trenerova krivica?

Joahim Lev je prvi osumnjičeni. Jednom je već zakazao, na prošlom Evropskom prvenstvu 2012, kada je promenio sastav tima koji je do tada igrao sjajno i izgubio u polufinalu protiv Italije 2:1. A sada? Lev se protiv Francuske oslonio na svoj vezni red, zaklinjući se u rutiniranog Bastijana Švajštajgera, dodatno ubacujući Emre Čana na sredini terena. Taj plan se posrećio jer je nemačka reprezentacija skoro celu utakmicu dominirala na sredini terena. Odbrana nije dozvolila da Francuzi stvore šanse, a napad ih je stvarao. Samo, lopta nije htela preko linije gola.

Lev je potom ubacio u igru Gecea i Sanea – lopta opet nije htela tamo gde treba. Dakle, bilo bi preterano prebacivati krivicu na Leva. Povreda Marija Gomeza mu je oduzela mogućnost da u napadu ima golgetera koji bi preokrenuo tok događaja. Niti je trener izabrao pogrešnu taktiku niti je sa klupe uveo pogrešne igrače u igru. I njegove na prvi pogled sporne i rizične kadrovske odluke u vezi sa povređenim Švajnštajgerom i Humelsom uopšte nisu sporne. Zaključak: Trener je oslobođen krivice!

Sudija kao navijač za domaćina?

Sledeći osumnjičeni je sudija Nikola Ricoli. On je Italijan! A sudio je na utakmici reprezentaciji Nemačke koja je prethodno izbacila Italiju iz daljeg takmičenja. Možda je takav izbor sudije za koji je odgovorna UEFA razlog za kritiku, ali učinak Ricolija nije. Doduše, imam utisak da je olako pokazivao žute kartone nemačkim igračima. Međutim, u odlučujućem trenutku Italijan je doneo ispravnu odluku. Bastijan Švajnštajger zaista je rukom odigrao tu loptu u šesnaestercu. To je bio kuriozitet, bilo je glupo, u potpuno pogrešnom trenutku, ali je bila – ruka. Penal za Francusku je bila ispravna odluka. Zaključak: Sudija je oslobođen krivice!

Da li je Švajnštajger zabrljao?

A igrači? Na koga da se nameračimo? Na Švajnštajgera, naravno, on je skrivio penal! Ali kapiten je inače ostavio dobar utisak, smirivao je igru nakon nervozne faze, osvajao lopte na sredini terena. Nema mnogo toga da mu se zameri. Isto se odnosi i na Jošuu Kimiha. Njegova jedina greška je dovela do drugog francuskog pogotka. No, on je desnom stranom u ofanzivi stvarao nemir u francuskoj odbrani, čak je pogodio stativu nakon odličnog udarca. Za obojicu važi: u slučaju sumnje – za optuženog.

Nadmoćnost ne zabija golove

Ma koliko to bilo primamljivo za nas novinare, posle ovakve utakmice bi bilo odveć prosto okriviti trenera, sudiju ili igrače. Nemačka reprezentacija je do polufinala došla sa učinkom koji nije blistav, ali je poprilično uverljiv. Levovi izabranici čak su prevazišli i decenijski kompleks, pobedivši Italiju. Poraz od Francuske je brutalan ishod koji ne odgovara stvarnom toku utakmice. Ipak, poraz je zaslužen, Dve stvari su nedostajale u ključnim momentima. Prvo, izuzetno talentovani nemački igrači u napadu nisu nadmoć na terenu pretvorili u golove. Na svetskom prvenstvu su Nemci bili razmaženi učinkom svojih golgetera. Stoga je povreda Gomeza bila težak hendikep. Tragično je da je miljenik nemačkih navijača, Tomas Miler, postao simbol neefikasnosti. Jer je i on igrao sa velikom strašću.

Druga stvar, koja izmiče racionalnom posmatranju, jeste – sreća. Tu i tamo je upravo ona falila u polufinalu. Možda su Nemci potrošili njima namenjenu količinu sreće još u izvođenju jedanaesteraca protiv Italije kada je odlučujući penal Jonasa Hektora završio samo nekoliko centimetara ispod Bufonovog tela – u mreži. To ne znamo. Ali upravo u tome i jeste lepota fudbala.