Nezaštićene žene Indije

Jedna 18-godišnja Nemica je zlostavljana u jednom vagonu u južnoj Indiji. Počinilac je navodno bio sezonski radnik iz indijske provincije Bihar. Nekoliko dana nakon toga, jedna Dankinja je zalutala u indijskom glavnom gradu New Delhiju i upitala grupu muškaraca za put. Posle toga je, kako navodi, napadnuta od strane više muškaraca, odvezena i silovana. Osam osumnjičenih je u međuvremenu identifikovano – protiv njih su podnete krivične prijave. Ta dva slučaja ponovo usmeravaju pažnju javnosti na svakodnevno nasilje nad ženama u Indiji.

Jedan izuzetno brutalan slučaj silovanja u decembru 2012. izazvao je ogorčenje celog sveta. Tada je nekoliko muškaraca silovalo mladu studentkinju u autobusu u indijskom glavnom gradu, dok je autobus vozio pored policijskih kontrola. Zbog teških povreda koje su joj nanete silovanjem, između ostalog čak i metalnom šipkom, studentkinja je dve sedmice kasnije preminula u jednoj bolnici u Singapuru. Bes je pre svega veliki u Nju Delhiju jer su devojke i žene, unatoč hitno donesenim oštrijim kaznama, izgleda i dalje veoma ugrožene u tom gradu, u međuvremenu poznatom kao „metropolom silovanja“.

Tradicija koja traje decenijama

Još su staroindijski izvori ženi u društvu dodelili podređenu ulogu, objašnjava ekspertkinja za Indiju Renate Sijed sa Univerziteta „Ludvig Maksimilijan“ u Minhenu. Sijed se u svojoj knjizi „Ćerka je nesreća“ (Ein Unglück ist die Tochter) intenzivno bavila diskriminacijom žena u staroj i u modernoj Indiji. „Žena je oduvek važila kao vlasništvo muškarca. Samo je muškarac smatran razumnim bićem. Žene su važile kao nerazumne“, kaže Sijed i dodaje da se iz toga izvlačila teza da muškarac uvek mora da kontroliše ženu: „Na to i danas još uvek nailazimo u Indiji kada se ženi ne dopušta da izgradi sopstveni identitet. Na ženu se uvek gleda kao na ćerku nekog muškarca ili kao na suprugu. Tako im se oduzima autonomija“. A seks važi kao tabu-tema, dodaje naučnica.

Društvo u procesu transformacije

Indijsko društvo trenutno se nalazi u procesu modernizacije. Proteklih godina tamošnja privreda moglo je da se pohvali odličnim stopama rasta, čak i do deset odsto. Ta nuklearna i regionalna sila danas samouvereno zahteva mesto u Savetu bezbednosti UN. Indija odavno nije siromašna zemlja, što postaje vidljivo kada se baci pogled na blještave metropole Nju Delhi, Mumbaj ili Kolkata (nekadašnji naziv: Kalkuta). Ali u isnostranstvu toliko cenjeni i dobro obučeni informacioni i telekomunikacioni stručnjaci i naučnici su u sopstvenoj zemlji ipak samo manjina. Dve-trećine ljudi u Indiji još uvek živi u ruralnim područjima i od poljoprivrede: tamo gde često više sati dnevno nema struje i tekuće vode. Mnogi od tih ljudi se osećaju isključeni iz tog uspeha.

Stručnjaci sa zabrinutošću posmatraju kako jaz između bogatih i siromašnih postaje sve veći. „Frustracija postaje sve veća“, potvrđuje aktivistkinja za ženska prava Urvaši Butalija iz Delhija. „Ali to nije jedini razlog zašto je nasilje protiv žena toliko duboko ukorenjeno u društvu. Svako može da vidi da naš pravni sistem ne funkcioniše dobro. Policija je delom korumpirana i spora.“ Aktivistkinje poput Butalije kritizkuju to što policija u slučajevima silovanja često štiti počinioce, pre svega onda kada se radi o uticajnim ili bogatim osobama. Onda je na ženama da dokažu kazneno delo. Osim toga, sudstvo je preopterećeno, pa tako može godinama da potraje dok uopšte dođe do procesa.

Međutim, ima još razloga zbog kojih su žene često diskriminisane u indijskom društvu. Odvajkada se u Indiji pre venčanja, prema hinduističkom običaju, zahteva miraz od porodice mlade. Iako je to već decenijama zvanično zabranjeno, taj običaj još uvek se sprovodi. Tako devojke i žene postaju veliki finansijski teret. U nekim severnim regionima, prije svega u saveznim zemljama Pendžab i Harijana, je zato proteklih godina učestalo dolazilo do pobačaja ženskih fetusa. I ta praksa je zvanično zabranjena. No, odnos polova u spomenutim saveznim zemljama pruža drugu sliku.

Nisko obrazovanje

Diskriminacija devojčica počinje veoma rano. Istraživanja su pokazala da u mnogim regionima Indije žene sinove duže doje, nego kćerke. Osim toga, u porodicama sa puno dece se školsko obrazovanje devojčica često žrtvuje u korist dečaka. Roditeljima je pritom važno da se sinovi obrazuju, jer su oni u takvim okruženjima, u zemlji u kojoj nema socijalnih sistema, njihovo „penziono osiguranje“. I toj tradiciji indijska vlada nastoji da se suprotstavi. Tako je za devojčice pohađanje nastave u državnim školama besplatno. Spisak stanovništva iz 2011. pokazuje da je na tom polju zabeležen napredak. Stopa pismenosti kod žena u Indiji sada iznosi 65,4 odsto, dok je 2001. još iznosila samo oko 48 procenata.

Sve to žene čini „lakim plenom“, kaže Renate Sijed i dodaje da se počinioci ne libe da zlostavljaju čak i malu decu. U aprilu 2013. se u žiži javnosti našao slučaj silovanja petogodišnje devojčice: „Deca su u Indiji na ulici i počinioci lako mogu da ih uhvate. A upravo male devojčice su često uplašene. Tradicionalno se odgajaju da budu čestite, poslušne i da muškarce smatraju autoritetima.“ Sijed međutim smatra da je, uzimajući u obzir broj stanovnika od 1,2 milijarde, stvarni broj krivičnih dela nasilja nad ženama manji nego što se stiče utisak zbog aktuelnog izveštavanja u medijima.

Promene

Aktivistkinja Urvaši Butalija, uprkos svim tim problemima u društvu, vidi pozitivne znakove promena. Ona kaže da se zbog slučaja teškog silovanja studentkinje 2012., pokrenula diskusija u društvu i da se sada prijavljuje više slučajeva: „Krivični zakon se pooštrio, iako vlada nije prihvatila sve naše predloge. Svejedno, novi zakon vidim kao prvi uspeh na tom polju.“

Do istinskih promena, međutim, može da dođe samo uz više obrazovanja, naglašava Butalija. A to, dodaje, mora da počne u porodicama. Osim toga, više žena mora da se angažuje u politici, kaže ta aktivistkinja, zahtevajući uvođenje ženske kvote na državnom nivou. Promene će doći, uverena je Butalija, ali ona je takođe svesna da će to biti dug proces.

Autorke: Prija Eselborn / Marina Martinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković