1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nešto drugačiji desničar

Nils Nauman / br25. jul 2014.

On važi za političkog tvrdolinijaša, ali i za zagovornika demokratskih vrednosti. Reuven Rivlin od četvrtka je zvanično predsednik Izraela. Na toj funkciji je zamenio legendarnog Šimona Peresa.

https://p.dw.com/p/1Cihv
Israel Rivlin und Netanjahu
Netanjahu i RivlinFoto: picture-alliance/AP

Reuven Rivlin (74) je prijateljski nastrojen, ali uporan čovek. Jedan od onih koji svoje ciljeve ne gubi iz vida ni posle neuspeha. Kandidatura za predsednika države 2007. godine se izjalovila. Većina u izraelskom parlamentu Knesetu, koji bira predsednika, bila je na strani Šimona Peresa. Taj poraz nije mogao da zadrži Rivlina da 2014. godine ponovo uđe u borbu. Ovoga puta sve je uspelo. Za Peresovog naslednika Kneset je u junu izabrao upravo Rivlina.

U četvrtak nije bilo velikog inauguracionog slavlja. Izreal je u ratu, vojnici i civili ginu. „Zato smo odlučili da svečanost bude manja i skromnija“, saopštili su Rivlin i portparol Kneseta Juri Edelštajn u zajedničkom saopštenju. „Podržavamo naše vojnike na svetom zadatku da se izbore za mir za sve građane Izraela.“

Pobornik naselja

Rivlin, poznat i pod imenom Rubi, jedan je od političkih tvrdolinijaša. „On u potpunosti stoji iza politike premijera Benjamina Netanjahua“, objašnjava izraelski istoričar Moše Cimerman sa Univerziteta u Jerusalimu. Rivlin neće insistirati na mirnom rešenju aktuelnog konflikta. „Njegova politička linija je identična kao Netanjahuova“. Obojica dolaze iz desničarske partije Likud.

Za razliku od Netanjahua, Rivlin otvoreno odbacuje stvaranje palestinske države. Nikada nije krio svoju viziju velikog Izraela, od Jordana do Sredozemnog mora. Tako je 2010. godine izjavio da bi „Palestince radije prihvatio kao izraelske građane, nego što bi Izrael odvojio od Zapadne obale“. Rivlin će svoj mandat iskoristiti „kako bi nastavio izgradnju njemu svetih izraelskih naselja na Zapadnoj obali“, smatra Ari Šavit, novinar izraelskog dnevnog lista Harec.

Pobornik prava

I pored svojih desničarskih pozicija i podršci izgradnje izraelskih naselja, Rivlin ima dobre odnose sa Arapima i levičarima u Knesetu. To je i zato što se kao predsednik parlamenta (2003-2006 i 2009-2013) neprestano zalagao za demokratska prava manjina. Primer je spor oko Hanen Zoabi: arapska poslanica u izraelskom parlamentu 2010. godine pokušala je da probije izraelsku blokadu u pojasu Gaze. Prilikom upada izraelske vojske na turski brod Mavi Marmara poginulo je nekoliko ljudi. Jedan komitet je Knesetu kasnije preporučio da se Zoabi ukine poslanički imunitet. Predsednik parlamenta Rivlin to je odbio.

Pravnik i bišvi oficir vojne obaveštajne službe pokazuje razumevanje za situaciju Palestinaca. Pre pet godina je rekao: „Osnivanje Izraela za Palestince je bila veliki bol i prava trauma.“ Rivlin je tada pozivao na „pravo partnerstvo između Jevreja i Arapa“. Neposredno pred izbijanje najnovijih ratnih obračuna u pojasu Gaze, u zajedničkom komentaru sa Šimonom Peresom za list Jediot Anronot zahtevao je prestanak nasilja. „Krvoproliće će stati tek onda kada nam svima bude jasno da naš suživot nije nesrećna sudbina, već pre naše opredeljenje.“

Rivlinovo rešenje višedecenijskog sukoba su veća prava za Palestince, ali u zajedničkoj federativnoj državi. Istoričar Moše Cimerman prema tome je kritičan: „Rivlin pokušava da umiri Palestince tako što im nudi ravnopravnost.“

Kakv će biti predsednik?

Politička moć u Izraelu je u rukama premijera i vlade. Predsednikova ovlašćenja su mala i njegova uloga je pre svega reprezentativna. U glavne nadležnosti spadaju pomilovanje zatvorenika ili izdavanje naloga za formiranje vlade nakon izbora. Rivlinov prethodnik Šimon Peres svoju funkciju je koristio i kako bi se zalagao za mir sa Palestincima. Rivlin svoju ulogu vidi kao mnogo suzdržaniju. Već je najavio da se kao predsednik neće mešati u odluke onih koje je birao narod.

I Reuven Hazan, politički analitičar na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, veruje da će novi predsednik poštovati svoju „pre svega ceremonijalnu i simboličnu“ ulogu. „Peres je bio spoljnopolitički predsednik. Reuven Rivlin će se više fokusirati na Izrael i on će biti predsednik građana, društva i Izraela. Neko ko će, nadamo se, izgraditi mostove između jevrejskog i arapskog Izraela.“

Rivlin, međutim, najpre mora da izgradi most ka premijeru Netanjahuu, koji ga je u izboru za predsednika podržao u poslednjem trenutku i škrgućući zubima. Iako su iz iste partije i imaju slične političke ciljeve, između Rivlina i Netanjahua postoji izvesna netrpeljivost. Rivlin je premijera svojevremeno optužio da ne poštuje parlament. Više puta je u Knesetu odbio da podrži Netanjahua. Zato je za izraelske karikaturiste Rivlin velika, zelena, otrovna žaba koja Netanjahu sada mora da proguta.