Nešto što liči na početak
9. decembar 2017.
Političari sa obe strane pregovaračkog stola su zadovoljni – ovo je prvi put da imaju šta pozitivno da izveste o natezanju Brisela i Londona povodom izlaska Britanije iz EU. Konačno bi mogla da počne druga faza pregovora, ona o budućim odnosima i ugovoru o slobodnoj trgovini. Posmatrači međutim ukazuju da najteži deo tek dolazi, ali da se ovo može nazvati dobrim početkom. Ključna su tri polja:
Prvo: Irsko pitanje
Veliki iskorak je načinjen u irskom pitanju. Republika Irska, članica EU koja će bez sumnje najviše propatiti zbog Bregzita, dobila je garancije da neće biti takozvane tvrde granice između Republike i Severne Irske, koja je deo Ujedinjenog Kraljevstva. Za građane bi to trebalo da znači da, kao i do sada, neće ni primetiti kada su iz Severne prešli u Republiku Irsku i obratno. Modalitet je, piše Špigel onlajn, ipak još nejasan. Većina stručnjaka ne vidi drugo rešenje nego da Severna Irska de fakto ostane deo zajedničkog tržišta i carinske unije EU čemu se međutim strogo protive severnoirski unionisti iz stranke DUP koji podržavaju Vladu premijerke Tereze Mej.
Pročitajte još: Irska granica - problemi i rešenja
„U bivšoj oblasti građanskog rata na severu irskog ostrva ne bi trebalo da bude tvrde granice, to sledi iz dogovora. Ali gde će onda granica biti?“, sumnjičavi su u berlinskom Tagesšpigelu gde je ovoj temi posvećen komentar. „Sve ukazuje na to da bi Mej mogla da potraži sledeći izlaz iz granične dileme: Britanija dugoročno zaista napušta carinsku uniju, ali jednovremeno preuzima brojne privredne regulative koje postoje u EU. To ne bi bilo po ukusu bregzitaša koje se protive mekom Bregzitu. Time bi ostalo neizvesno koliko još Tereza Mej kao premijerka može da hoda po žici.“
Drugo: Prava građana EU u Velikoj Britaniji
„U pitanju građanskih prava London je dobio rešenje kojim može da sačuva obraz“, piše dalje Špigel onlajn. Građani 27 zemalja EU koji su se nastanili u Velikoj Britaniji pre Bregzita moći će da ostanu, rade i budu recimo zdravstveno osigurani. No sa druge strane Evropski sud neće imati poslednju reč u eventualnim pravnim sporovima, kao što je ranije zahtevao Brisel.
Treće: Pare
Što se tiče finansijskih potraživanja, dve strane su se najpre dogovorile o metodologiji kojom će ona biti izračunata. Velika Britanija će uplaćivati novac do kraja sedmogodišnjeg budžetskog perioda, dakle i za 2019. i za 2020. iako tada neće biti EU. Osim toga, Britanci bi morali da učestvuju u finansiranju dugoročnih projekata EU o kojima dogovor padne pre 29. marta 2019. kada Britanija napušta EU. „Još je nejasno koja će tačno suma na kraju proizići“, piše Špigel, „ali izgleda verovatno da će se raditi o završnom računu od oko 55 milijardi evra“.
Pročitajte još: Prisiljeni na dvojno državljanstvo
U Landescajtungu (Lineburg) smatraju da „veliki napredak“ u pregovorima nije ništa drugo do dimna zavesa. „Time Evropska unija pre svega drži Terezu Mej u igri. Bolje na suprotnoj strani pregovaračkog stola imati jednu premijerku koja nema moć da izgura ono što hoće nego jednog Borisa Džonsona bez ikakvog osećaja odgovornosti. Ostrvu nedostaje političar čerčilovskog formata koji bi održao govor o krvi, znoju i suzama na čijem bi početku bila iskrena najava britanskim građanima kakve žrtve od njih zahteva Bregzit.“
Sada ostaje da se prvi dogovor konkretizuje pa da se o tome, krajem sledeće sedmice, izjasne lideri EU na samitu u Briselu. Ne bi bilo prvi put da stvari baš nisu onako ružičaste kakvim se predstavljaju. To komentriše list Hesiše niderzeksiše algemajne (Kasel): „Sasvim sigurno. Najverovatnije. Možda. Ili ipak ne. Tako nekako bi se mogao sumirati međubilans pregovora o Bregzitu. Obe strane su načinile krupne korake, pa ipak sve može da se sruši kao kula od karata.“
priredio Nemanja Rujević