Nijaz Hastor, trn u oku mnogih u Nemačkoj

Ovih dana se u Nemačkoj mnogo govori o porodici Hastor iz Bosne i Hercegovine. Ona, naime, želi da preuzme upravu nad proizvođačem auto-delova Gramer iz bavarskog Amberga. Reč je o firmi specijalizovanoj za razvoji opremu komponenti i sistema automobilskog enterijera, kao i sedišta za terenska vozila. Hastori već drže 20 odsto Gramera.

Preduzeće Nijaza Hastora i njegovih sinova Kenana i Damira našlo se u udarnim vestima prošlog leta, piše Miheal Martens za Frankfurter Algemajne cajtung, „kada je u sporu oko uslova plaćanja privremeno prestalo da isporučuje delove Folksvagenu. Time je i proizvodnja najvećeg proizvođača automobila na svetu bila delimično obustavljena. Hastor je to mogao sebi da priušti, jer je decenijama strpljivo i sistematično kupovao deo po deo svoje imperije koja se sastoji od raznih proizvođača auto-delova, čiji proizvodi ne mogu da se preko noći zamene drugim“.

Drugi pogled

„U Volfsburgu (Folksvagen) su govorili o uceni, a u nekim medijima je Hastor nazivan mafijaškim kumom kojem se ne može verovati. Ali, već i tada je bilo i sasvim drukčijih glasova. Jedan bivši menadžer Folksvagena je za ove novine rekao da se Hastor uvek korektno ponašao prema toj firmi. U Folskvagenu žive kao bubrezi u loju, ali svoje liferante tretiraju kao stoku. Bilo je vreme da neko počne da se brani.“

„Ako porodica (Hastor) preuzme kontrolu u Grameru, napisao je list Virtšaftsvohe pre nekoliko dana, onda bi pravila igre između proizvođača automobila i proizvođača auto-delova, pravila koja su etablirana decenijama, mogla da se trajno promene – i da prestane jednostrani diktat proizvođača. Tada bi nastao dijalog na jednakim pozicijama. Proizvođače automobila bi to moglo skupo da košta“.

Fondacija Hastor

Martens prenosi da je u godini u kojoj se održavaju izbori za Bundestag razumljivo da se se tim povodom oglasili i političari. On citira bavarsku ministarku privrede Ilze Ajgner  koje je rekla da „Hastor igra neodgovornu partiju pokera preko leđa preduzeća i njegovih zaposlenih“ i dodala da ovaj biznismen ugrožava budućnost Gramera. To mišljenje dele i sindikati, a u Ambergu su održane čak i demonstracije sa transparentima protiv Hastora.

No, autor se u nastavku pita: „No, da li su Hastori zaista takvi grabljivci i socijalno bezosećajni igrači pokera, kakvim ih prikazuju sindikati i neki nemački mediji? To ljudi bar u njihovoj zemlji Bosni i Hercegovini uopšte ne vide tako. Tamo se pričaju drukčije priče, u kojima su Hastori socijalno angažovani i odgovorni poslovni ljudi čak i u surovom biznisu proizvođača automobilske opreme u kojem se sve meri u cent i sekund. To je bilo jasno i na Sarajevskom biznis-forumu (SBF) koji je završen u utorak. Tamo se, bar među domaćim gostima u velikoj Sali parlamenta u Sarajevu, razlegao veliki aplauz“ kada je nagradu Islamske banke za razvoj, koja se dodeljuje zaslužnim preduzećima, dobila fondacija Hastor, osnovana 2006. Ona daje stipendije mladim Bosancima iz siromašnih porodica, ali i humanitarnu pomoć kao, na primer, posle velikih poplava koje su 2014. opustošile jugoistočnu Evropu.“

Zasluge za BiH

Fondacija Hastor, koja navodi da je od svog osnivanja dodelila više hiljada stipendija učenicima u privredi i studentima, od kojih većina danas ima posao. Trenutno podržava više od 1700 stipendista – što nije malo u zemlji sa oko 3,5 miliona stanovnika. A osnovala je i Takt-akademiju koje je nastala u saradnji sa preduzećima i popunjava rupu u bosanskom školstvu zbog koje ljudi ne mogu da nađu posao ili emigriraju.

„Bosna je uvek bila važna Hastorima. Svakako postoje i bolje privredne lokacije, ali gotovo polovina od 14.000 zaposlenih u njihovoj grupi radi u Bosni i Hercegovini. Time su Hastori i najveći privatni poslodavci u toj zemlji“ – to su samo neki od delova mozaika o ovoj porodici koji je u svom članku složio novinar Mihael Martens, za zaključkom: „Iz Bosne gledano, oni svakako ne deluju kao grabljivci“.