Nikolić se „uči za predsednika“

Prvi koraci novog predsednika Srbije Tomislava Nikolića izazvali su dosta pažnje domaće i inostrane javnosti, ali i čitav niz negodovanja zbog formulacije pojedinih izjava. Izjave Tomislava Nikolića o Srebrenici i Vukovaru izazvale su dosta negativnih reakcija u svetu i u regionu, i bar trenutno su za nijansu pokvarile regionalne odnose. Pojedini komentatori kao jedan od gafova navode i Nikolićevu posetu Rusiji, koja se navodi kao nezvanična, ali se svejedno ocenjuje da to nije trebalo da bude prva inostrana poseta izabranog predsednika.

Političar ili predsednik države?

Cvijetin Milivojević, direktor PR agencija Pragma, kaže za DW da je još rano za merenje učinka Tomislava Nikolića kao novog predsednika Srbije:

„Dakle, primećuje se da je tu bilo izvesnih iskakanja iz diplomatskih šablona u proteklih desetak dana otkako se Nikolić zapravo uselio u Predsedništvo Srbije. Ali, trebalo bi imati u vidu da on zaista nema formiran ni svoj kabinet, i da je tu najverovatnije reč o nekoj inerciji. Tu ja izjave Tomislava Nikolića vidim više kao izjave političara, ali ne još i kao izjave predsednika države“.

Podrška dijalogu sa Prištinom

Dosadašnji učinak Tomislava Nikolića je negativan, bar sudeći po onome što su njegove izjave izazvale, ocenjuje za DW Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator lista Politika. Ako bismo se fokusirali samo na unutrašnju politiku, mislim da je pozitivno njegovo obećanje da će od budućeg premijera tražiti da preuzme inicijativu za nastavak pregovora sa Prištinom, i da će se i on sam zalagati za tu inicijativu:

„Mislim da ta najava ili obećanje imaju veliki značaj. Jer, to znači da spremnost za pregovore postoji, i da se ti pregovori dižu na jedan mnogo viši i ozbiljniji nivo, što bi trebalo da omogući da se dođe i do nekakvog rešenja“.

Uči se za predsednika

Većinu gafova Nikolić je načinio na spoljnopolitičkom planu, smatra Jakšić. Mislim da će ga to ozbiljno opomenuti, i naterati da mnogo češće konsultuje svoje spoljnopolitičke savetnike. Naš je problem što imamo ljude koji taj posao uče na vrlo odgovornim mestima, kaže Jakšić:

„Recimo, izbegavanje da se pomene reč genocid je jedno populističko tiltovanje onom delu javnosti koja još nije spremna da se suoči sa prošlošću. A upravo je to suočavanje sa prošlošću nešto ćemo videti kako funkcioniše i na mestu predsednika države. I to su svi ti testovi kojima će Tomislav Nikolić biti izložen najmanje narednih šest meseci, od Brisela do regiona“.

Ista regionalna politika?

Cvijetin Milivojević takođe ocenjuje da Tomislav Nikolić tek uči šta je diplomatija i diplomatsko ponašanje. Iako je najviše negativnih rekacija za sada stizalo iz regiona, Milivojević ipak smatra da se regionalna politika Tomislava Nikolića neće mnogo razlikovati od politike koju je vodio Boris Tadić:

„Mislim da ta politika, barem onako kako su obećali Tomislav Nikolić i njegova stranka, u principu jeste politika priznavanja teritorijalnog integriteta susednih država. Ono što je novo u toj politici, i što je verovatno i iznerviralo zvanični Zagreb, jeste direktno insistiranje na tome da Hrvatska mora da reši pitanje prognanih i izbeglih lica, odnosno svojih bivših ili sadašnjih državljana srpske nacionalnosti. I to jeste jedna novost u odnosu na politiku Borisa Tadića, koji jeste na neki način prećutno, bar onako koliko je nama u javnosti bilo vidljivo, prelazio preko nekih problema“.  

U nastavku predsedničkog mandata Tomislava Nikolića možemo očekivati da će on maksimalno koristiti svoja ustavna ovlašćenja, i da neće biti „engleska kraljica“, kaže Milivojević. U slučaju kohabitacije sa eventualnom vladom Borisa Tadića, tu će svakako biti ozbiljne obostrane kontrole, ističe Milivojević.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković