Nisu svi oduševljeni Teslinom fabrikom
29. januar 2020.
Objava šefa uprave kompanije Tesla Elona Maska da će svoju evropsku „gigafabriku“ za proizvodnju prestižnih električnih automobila da podigne u mestašcu Grinhajde jugoistočno od Berlina, iznenadila je mnoge.
Grinhajde je mesto od oko 8.000 stanovnika, tipično za saveznu pokrajinu Brandenburg. koja okružuje nemačku metropolu Berlin: jezera, reke, šume, livade. Tamo žive oni kojima je dosta trke i vreve obližnje metropole koja poslednjih godina zbog masovnog doseljavanja puca po svim šavovima. Duh provincije bivše Istočne Nemačke u Grinhajdeu je vidljiv na svakom koraku.
Gigafabrika kao ekološko rešenje
Protivnika industrijalizacije prigradske idile bilo je i na samom početku, ali čini se da su oni sada preuzeli inicijativu. Uostalom, mnogo je lakše mobilisati ljude protiv gradnje fabrike, nego za.
Gradnja fabrike trebalo bi da započne već ove godine. Ali pre toga bi trebalo nešto i ukloniti. A to „nešto“ je 300 hektara šume. Vremenski plan je ambiciozan, ali ne i neostvariv – bar tako misle zagovornici izgradnje. „Moramo da mislimo na dugoročni značaj izgradnje ’gigafabrike’, da ne mislimo samo regionalno, već šire. A za posečena stabla će se sigurno pronaći neko rešenje“, kaže za DW jedan lokalni zagovornik izgradnje Tesline fabrike.
Kultura „nedobrodošlice“
I ostali zagovornici podržavaju izgradnju, ali imaju šire ekološko objašnjenje. „Bilo bi loše kada bi Grinhajde poslao poruku ’Niste dobrodošli’. Istina je da će se poseći nekoliko stabala, ali koliko bi stabala bilo uništeno kad se ne bi proizvodili CO2-neutralni automobili poput Teslinih“, kaže jedan od njih.
Protivnicima izgradnje ti argumenti su suviše tanki. Njima posebno smeta to što lokalne vlasti koje slave zbog dolaska Tesle, nastoje da umanje vrednost šume koja bi trebalo da bude žrtvovana. „Problem je to što vlasti pokušavaju da nam prodaju da je šuma koja bi trebalo da bude posečena ’bezvredna crnogorica’. Ali samo crnogorična stabla sa svojim dubokim korenjem i mogu da prežive u ovom peskovitom tlu tokom sušnih perioda“, kaže jedan protivnik izgradnje fabrike.
Drugom smeta nemačko licemerje kada je u pitanju zaštita životne sredine. „To je tipično: mi ukazujemo na uništavanje šuma u Brazilu, a istovremeno žrtvujemo netaknutu šumu zbog industrijalizacije“, kaže on i pita se zašto nije bila predložena izgradnja negde južnije u Brandenburgu, tamo gde ima mnogo napuštenih rudnika i gde ljudi ionako vape za poslom.
Osetljivo pitanje vode
Ali duhove najviše uzbuđuje činjenica da bi ’gigafabrika’ trebalo da se gradi u vodozaštitnom području. Prema nekim informacijama, u Tesli planiraju da na području fabrike izbuše sopstveni bunar kako bi pokrili ogromne potrebe proizvodnje. Prema drugim informacijama, oni su odustali od te namere i planiraju da dovode vodu iz drugih izvora što bi, kažu kritičari, onda prouzrokovalo probleme s podzemnim vodama.
Voda ostaje škakljiva tema. „Ako zaista budu izgradili svoj bunar, onda će nivo naših jezera drastično da opadne“, kaže jedan zabrinuti protivnik i dodaje da je to dokaz koliko lokalne vlasti ne brinu za pitku vodu.
Druge pak brinu otpadne vode. „Tu se planiraju talionica i lakirnica, a možda i proizvodnja akumulatora. To je mnogo opasnih otpadnih materija i teško je zamisliti šta bi bilo s podzemnim vodama u slučaju neke nesreće“, napominju protivnici.
Nedostatak infrastrukture
Treći argument protivnika gradnje je navodni nedostatak infrastrukture u malom Grinhajdeu. „Da budemo iskreni, Grinhajde nije spreman za ’gigafabriku’. Ulice su uske, a za izgradnju nekog novog stambenog prostora nema mesta“, kaže jedan.
Njegova supruga ne prihvata ni argument da će nova fabrika doneti i nova radna mesta. „Ljudi koji ovdje žive, rade u Berlinu. Mi ovde nemamo problema s radnim mestima“, kaže ona. Tesla će ionako da zapošljava stručnjake koji će da dolaze iz drugih delova Nemačke, jer ih ovde nema. „Dakle, nikakve koristi za Grinhajde“, zaključuje.
Strasti su se smirile nakon što je šef Tesle Elon Mask preko Tvitera poručio da njegovoj fabrici neće biti potrebno ni približno onoliko vode koliko to protivnici tvrde. A što se tiče šume, ona će biti samo jednim delom posečena. Pritom se, ukazuje Mask, ne radi o kvalitetnoj istorijskoj šumi, već o crnogorici koja je posađena za potrebe papirne industrije u bivšoj Istočnoj Nemačkoj.
Od vikenda se u Grinhajdeu više ne protestuje – ali verovatno samo do dolaska prvih bagera. Demonstracije protivnika pokušala je da instrumentalizuje populistička Alternativa za Nemačku (AfD), ali njihov predstavnik je, kako prenose agencije, oteran.