Nizak vodostaj evropskih reka ugrožava privredu i ekosisteme

Velike evropske reke su važne trgovinske rute, ali i važni ekosistemi za naselja kroz koja teku. Međutim, zbog visokih temperatura i dugotrajne suše koja je pogodila zemlje širom evropskog kontinenta, reke ovih dana imaju premalo vode i previše su tople.

Rečni saobraćaj na Rajni u opasnosti

Jedna od takvih reka je Rajna. Obično njena prosečna dubina u ovo doba godine iznosi oko dva metra. Na nekoliko mesta je, međutim, sada vodostaj pao ispod metra. U jednom kanalu blizu Koblenca početkom avgusta dubina je iznosila samo oko pola metra.

Rajna je jedna od najprometnijih plovnih reka na svetu. To znači da nizak vodostaj značajno ograničava saobraćaj teretnih brodove. Na primer, da bi brodovi mogli da prolaze kroz kanal kod Koblenca potpuno natovareni, potrebna im je dubina od najmanje metar i po. Stoga je sada moguće natovariti ih samo delimično, a to povećava cenu robe koju prevoze. Ukoliko vodostaj uskoro ne poraste, neki brodovi uopšte neće moći da plove.

Problemi za industriju

Dubina Rajne neuobičajeno je niska za ovo doba godine, potvrđuje i Kristijan Helbah iz Kelnske kancelarije za plovne puteve i brodarstvo. „Uobičajeno je da period niskog vodostaja počne u julu, a da najnižu tačku dosegne negde u septembru ili oktobru“, kaže Helbah.

Ali sada nizak vodostaj počinje mnogo ranije i Rajna bi mogla da bude plića nego inače, jer nema znakova da će pasti neka obilnija kiša. „Od sredine jula reke je toliko plitka da se već primećuje uticaj na teretni saobraćaj“, naglašava Nils Jansen sa Instituta za svetsku ekonomiju (IfW) iz severnonemačkog Kila.

Rečni teretni brodovi svake godine u nemačkoj prevezu oko 195 miliona tona robe – i to najveći deo Rajnom. Vodenim putevima pre svega se prevoze žitarice, ugalj, benzin, lož-ulje, hemijski proizvodi, šljunak, pesak, građevinski materijali i metalni proizvodi. Osim toga, Rajna povezuje važne industrijske zone u Nemačkoj, Francuskoj i Švajcarskoj s morskim lukama u Holandiji i Belgiji.

Šta dugotrajan nizak vodostaj znači za industriju, pokazalo se 2018. Tada je brodski saobraćaj bio u prekidu čak 132 dana. Većina pogona u hemijskoj industriji, proizvodnji čelika, papira, građevinskog materijala i poljoprivredi bila je ozbiljno pogođena niskim vodostajem, što je pokazala i jedna studija Saveza nemačke industrije (BDI) urađena godinu dana kasnije.

Bomba iz Drugog svetskog rata u reci Po

Kad je nizak vodostaj, iz reka i jezera izviru čudne stvari – od kostiju i fosila, do ostataka civilizacija koje su potonule u poplavama pre hiljadu godina. Nizak vodostaj reke Po, najduže reke u Italiji, otkrio je i nešto mnogo opasnije.

Ribari su krajem jula u blizini Mantove pronašli bombu iz Drugog svetskog rata tešku 450 kilograma. Ona je otkrivena jer se kompletna Lombardija, region na severu Italije duž reke Po, trenutno suočava sa najgorom sušom u poslednjih 70 godina.

Prošlog vikenda izazvana je kontrolisana eksplozija bombe. Povređenih nije bilo, ali je 3.000 ljudi iz obližnjih mesta moralo da bude evakuisano.

Može li Loara da nastavi da hladi nuklearne elektrane?

Obalu najduže reke u Francuskoj, Loare, poznata je po bajkovitim pejzažima i dvorcima. Ali pored njih uz reku je i nuklearna elektrana Belvil. To nije slučajno – nuklearne elektrane uvek su pored vode, kako bi se njome rashlađivali nuklearni reaktori.

Kako bi se zaštitila flora i fauna u rekama i pored njih, postoje stroga pravila o tome do kojeg stepena elektrane smeju da zagrevaju vodu. Nakon što se postigne maksimalna dozvoljena temperatura, nuklearne elektrane moraju da smanje proizvodnju – i tada proizvode manje električne energije. Upravo to se sada događa pri letnjim vrućinama, baš kada su Francuzi uključili sve ventilatore i klima uređaje, a Rusija obustavila isporuke gasa Francuskoj. Zato toj zemlji preti preopterećenje električne mreže.

Reka Temza se smanjuje

Temza je praktično sastavni deo Londona, isto kao i npr. Bakingemska palata. Ali izvor te reke je u blizini gradića Kembl na jugozapadu Engleske. Ili je tako bar bilo do skoro. Sada je suša dovela do toga da Temza zapravo počinje da teče tek više od pet kilometara nizvodno od mesta gde joj je zapravo izvor.

Ugrožene dunavske pastrmke

U Dunavu je već ovog leta opasno visoka temperatura vode – a vodostaji su niski. Početkom avgusta temperatura u delu reke kroz Bavarsku bila je sedam dana zaredom iznad 25 stepeni Celzijusa. Očekuje se da bi temperatura vode mogle da nastavi da raste.

To utiče na količinu kiseonika u vodi, koji bi mogao da padne ispod šest miligrama po litru. Tako malo kiseonika bilo bi smrtonosno za neke vrste riba, poput pastrmke. Bavarska vlada izdala je upozorenje na osnovu kojeg bi moglo da se zabrani vađenje šljunka iz Dunava, ali i drugi radovi koji bi pogoršali ekološku situaciju. Osim toga, vlastima je dozvoljeno da delimično ograniče rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda – s nadom da će time da spasu pastrmke.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.