„Ništa dobro se ne može očekivati“
17. januar 2018.U Mitrovicu smo ušli taksijem. Taksista, Albanac iz južnog dela grada na Ibru, priča: „Juče se eto ovde dogodilo ubistvo. Strašno! Sad treba da nađu ko ga je ubio i da ga odmah obese. Nije važno da li je Srbin ili Albanac. Znate, taman počinje normalno i mirno da se živi i onda se desi ovako nešto. Strašno! I treba da se uvede taj Specijalni sud, da se svi kazne. Jer ako se svi ne kazne, ne možemo normalno da živimo.“
A u Severnoj Mitrovici, sablasna tišina i mir. Ispred zgrade stranke gde je Oliver Ivanović ubijen, građani od juče pale sveće. Poslednji pozdrav sa sugrađaninom. Muk, neverica, povremeni jecaji. Ljudi gledaju u jednu tačku i ćute.
- pročitajte još: Ubistvo Ivanovića – politička sabotaža
Malo ko želi da priča sa novinarima. Mlada Danijela Spasojević ipak komentariše: „Razočarana sam, ovo je totalni krah. Kako drugačije ovo da doživim? Prosto ne verujem da postoji bolje sutra. On je bio vizionar. Ne vidimo perspektivu, bar ne za nas mlade.“
„Ovde više niko ne može da se oseća bezbedno“
Ispred zgrade stranke gde se okupila porodica Olivera Ivanovića, stariji gospodin napušta gužvu vidno potresen. Sin ga vodi pod ruku. Kaže nam da je odlično poznavao Ivanovića. „Ja sam bio profesor na fakultetu, on je bio moj student. Bili smo i dobri prijatelji. On je bio dobar čovek, sve najbolje što se može reći o čoveku, to se može reći o njemu“, kaže profesor u penziji Dragoslav Elezović. I dodaje: „Iz ovoga se ništa dobro ne može očekivati. Pogledajte, Mitrovica je bila živ grad, sad je postala avetinjski grad. Ja sam rano jutros izašao, verujte da se čovek plaši sad da prođe ulicom Mitrovice, a kamo li šta drugo. I ja i svi Srbi osećamo da smo izgubili velikog čoveka koga, ja mislim, ne samo narod na Kosovu, nego i u Srbiji, dok smo živi treba da žalimo. Šteta, to je jedna ličnost, ja mislim retko rođena na ovom prostoru. Znao je svaki red, za sve je bio. I da ga ovako mučki ubiju, to je zaista velika sramota. Trebalo bi naša država pod hitno da preuzme bilo kakve mere da se nađu zlikovci i kazne drastično.“
Kilometarska reka ljudi zauzela je ulice Mitrovice da poslednji put šetnjom kroz grad oda počast lideru SDP. Dok kolona prolazi ulicama grada, sa strane stoje skrušeni muškarci i žene, čitave porodice. Pogledom prate posmrtnu povorku. Ljudi proviruju kroz vrata prodavnica, sa prozora stambenih zgrada. I sve se odvija u tišini.
- pročitajte još: Sever Kosova – mafijaška crna rupa
Samo poneki stariji građani Severne Mitrovice spremni su da podele sa nama šta osećaju. Sedamdesetosmogodišnji Pantelija Božović kaže da je ovo „najteži bol, i za svakog Srbina, i za svakog uračunljivog i objektivnog čoveka. Ovde više niko ne može da se oseća bezbednim. Otkako živim, svega i svačega je bilo ovde. Teškoće njegove… Dokazali smo danas da je narodni čovek. Nama koji smo ostali, biće nam u srcima. Neko mu je uzeo život, taj neka dočeka od boga… A mi, trpećemo dok smo živi.“
„Mnogi će morati da se probude“
Lider Srpskog pokreta otpora Momčilo Trajković, prilikom poslednjeg odavanja počasti ubijenom Ivanoviću, ocenjuje da je to ubistvo velika tragedija, kako za porodicu, tako i za srpski narod na Kosovu. „Moram da kažem da sam poslednji put s njim pre jedno mesec dana razgovarao. A razgovarali smo o tome da je trenutak da se na Kosovu i Metohiji napravi autentična srpsko-kosovsko-metohijska politika, koja najbolje razume ovaj problem i koja treba da bude deo strategije politike Srbije. Na žalost, to do sada niko nije razumeo, ostajemo dužni da nastavimo ono o čemu smo razgovarali. I siguran sam da će posle likvidacije i posle ovako velikog gubitka mnogi koji su se ovde uspavali morati da se probude, da skrenu pažnju čitavoj javnosti o čemu se ovde zapravo radi i kako ćemo dalje da rešavamo. Ja sam duboko potresen i ovde sam najiskrenije izjavio saučešće. Osećam ogroman gubitak, kao da mi je neko najmiliji otišao.“
Kovčeg sa telom Olivera Ivanovića ispraćen je za Beograd. Biće sahranjen u četvrtak u Aleji zaslužnih građana.